Дан после мишљења Суда у Хагу

Нешто мање од месец дана пре очекиваног доношења мишљења Међународног суда правде у Хагу о легалности самопроглашене независности Косова и Метохије власти у Србији нису спремне званично да саопште какве ће кораке предузети уколико се нађу под снажним притиском да не преговарају о статусним питањима, него само о техничким проблемима.

Извор „Политике“ из владе каже да преговори могу да се воде о свим питањима, али да је статус кључно питање. „Сада смо сви у ситуацији да Србија не може да прихвати било какву последицу једнострано проглашене независности, а заступници те независности не могу да је верификују“, каже тај званичник објашњавајући став зашто мора да се разговара о статусу.

На питање како ће се државни органи понашати ако разговори о „техничким питањима“ буду једина понуда на столу после мишљења МСП, званичник владе каже да не види могућност да се било које друго питање решава, а да оно не дотиче питање статуса. „Преговори обухватају решавање свеобухватног пакета проблема који извиру првенствено из нерешеног статуса“, закључује он.

Али, утицајне земље Запада имају другачији став. Британски амбасадор у Београду Стивен Вордсворт рекао је прошле недеље да би „инсистирање на преговорима о статусу Косова Србију одвело у ћорсокак“, а америчка амбасадорка Мери Ворлик је била још одређенија: „Сваки нови дан који Србија проведе у разговорима око обнављања преговора о статусу или о подели је за Србију изгубљен дан на путу ка европској будућности“.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић сматра да се преувеличава сваки потез везан за доношење мишљења о легалности проглашења независности Косова. „Ми нити морамо нешто, нити нас ико и на шта може натерати“, сматра он.

„Нормално је да земље које су признале независност имају малу нелагодност због тога што Србија стално инсистира на поновном отварању преговора о статусу и они то покушавају да маскирају причом о техничким преговорима или ’разговорима о свим нерешених проблемима‘. Али, суштина је у томе да када разговарамо о струји, мобилним оператерима, таблицама или личним картама – увек разговарамо о статусу“, каже Ивановић.

Уколико би саветодавно мишљење било протумачено на начин да још једино може да се разговара о „нормализацији односа две суседне земље“, јасно је да би то у Србији створило политичке компликације. „Тешко је бити паметан па рећи да ли се у том случају може урадити нешто друго осим онога што је после проглашења независности урадио Војислав Коштуница – расписати ванредне изборе“, каже бивши амбасадор у Паризу Предраг Симић.

Ипак, мало ко верује да ће одлука Суда бити таква да ће навести било коју од страна да затвори врата разговорима, а постоје и они који верују да ће разговори барем почети у атмосфери која ће омогућити да свака од страна каже да се решавају управо питања од суштинског значаја: Београд да се разговара о статусу, а Приштина – о свакодневним проблемима на терену.

Симић предвиђа да судије у Хагу имају на уму управо решење које би било тако формулисано да подстакне преговоре. „Али, када говоримо о ’техничким питањима‘, треба се сетити да источна Славонија није била захваћена ни „Олујом“ ни „Бљеском“, него је Жак Клајн решио сва ’техничка питања‘ тако да је она мирно била реинтегрисана у Хрватску“, подсећа Симић упозоравајући да у таквој ситуацији северу Косова прети опасност да на исти начин буде интегрисан у приштинске институције.

Да ли Србија може да избегне опасност да уђе у решавање свакодневних проблема на терену а да се ти разговори не заврше преговорима о статусу, него да се преко царине, правосуђа, личних карата и струје затвори „косовски проблем“? Симић у то не верује.

„Има случајева у свету, где је могуће да такви разговори не доведу до дефинитивне одлуке, али Србија је мала земља и сумњам да може да издржи такву врсту притиска“, каже он и подсећа да су Кина и Тајван остварили огроман степен сарадње, али да то није померило ни за милиметар став Кине да је Тајван део њене територије. Управо зато Србија не жели да ово питање исклизне изван УН.

Биљана Митриновић