Сачувани од заборава

Заљубљеници у компјутере, а поготово мало старији који су их користили пре садашњих "пентијума" и најновијих двоструких процесора, недавно су видели занимљиву поставку у Београду. Музеј личних рачунара (пи-сија) установили су новинари часописа "Пи-си прес" да обележе развој савремених дигиталних комуникација у протеклих тридесет и више година.

Иако је данас готово незамисливо да ваша машина има процесор слабији од два, чак и три гигахерца, некада је најјачи био хиљаду пута слабији од данашњих, а, што је најбитније, завршавао је посао! Меморија је достизала три или четири килобајта!

– Подухват је покренут крајем прошле године на страницама нашег часописа, а читаоци су позвани да се укључе и, уколико имају нешто од рачунарских старина, да се одазову и пошаљу их. До сада је прикупљено више десетина изложака које ћемо поклонити Музеју науке и технологије у саставу Српске академије наука и уметности – каже Бојана Бојанић, руководилац маркетинга у "Пи-си пресу" и творац ове замисли.

Прву поставку заинтересовани су видели у оквиру манифестације "Ноћ музеја", почетком јуна у галерији "Прогрес". После велике посете, изложба је крајем јуна пресељена у галерију "Озон".

Од многобројних експоната било је тешко изабрати најзанимљивији јер је сваки, на свој начин, обележио одређено време. Посебно се издваја, ипак, TI 59 који је произвела америчка компанија "Тексас инструментс" 1977. године. Tо је био калкулатор који је могао да се програмира. Имао је за то време велику меморију од, чак, једног килобајта у којој се складиштио велики број података. Програми су уписивани на магнетној картици. Касније је направљен видео интерфејс који је знатно олакшао рад.

Уз калкулатор сте добијали и модул од око пет килобајта с готовим програмима. Он је могао да реши систем од осам једначина са истим бројем непознатих, да претвара (инвертује) матрице, рачуна нула функције, срачунава одређене интеграле... Међутим, осамдесетих година потиснуле су га јапанске компаније "Шарп" и "Касио", које су у калкулаторе почеле да убацују "бејзик" као виши програмски језик.

Крајем седамдесeтих Eнглез Клајв Синклер хтео је да направи први кућни рачунар, произвевши, најпре, ZX 80 и ZX 81, а затим и "спектрум" који је био омиљен и тражен више од деценије. Био је то компјутер у боји јевтинији од сто фунти, с мембранском тастатуром која је притиском на један тастер извршавала целу команда. Први су имали су радну меморију од 16 мегабајта и процесор који је радио на 3,5 мегахерца.

Доцније почаствован звањем племића, Клајв Синклер је 23. априла 1982. године у хотелу "Черчил" у енглеској престоници приказао први модел с 48 мегабајта меморије. Податке је записивао на траку, али је она често пуцала и стварала додатни посао, па је из тог разлога касније замењена дискетом.

Многи се сећају чувеног "комодора 64" који је, осим што је био најпродаванији у свету (више од 16 милиона примерака), дуго остао веома омиљен и код нас. Програме и игрице учитавао је са касетофона, боље и брже од "спектрума". Упркос томе, корисници су проводили испред екрана читав сат да би снимили било какву игрицу.

Представљен је 1982. године, а користио је процесор 6510 на 985 килохерца. Красиле су га веома добре графичке могућности, с резолуцијом 320 пута 200 тачака (пиксели) и 16 боја још толико на ивицама. Звук је био троканални. Није био скуп ни за оно време, па су га многи куповали.

И да више не набрајамо, поведите своје малишане да виде овај времеплов уживо.