Љубав у Рађевини

КОД РАЂЕВОГ КАМЕНА – "Идемо, хармоникаши свирају а коло се игра око Рађевог камена. Крени!", повикао је Добривоје Пантелић надвикујући окупљени народ и започео снимање последњих кадрова његовог и Добрилиног најновијег филма "Рађевина међу такушама".

Дошло је код Рађевог камена, по коме цео крај носи име Рађевина, више од 500 душа и сви су статисти у новом етно-филму брачног пара Пантелић, из Доњих Брезовица, који је до сада снимио више од 50 филмова и добио још више награда. Пантелићи су десетак дана снимали по Рађевини а Рађев камен је изабран за последњу клапу новог филма у коме су, како кажу аутори, "ухватили" све обичаје у Рађевини приликом "прошевине, удаје девојке, куђења, враџбина и сеоске швалерације".

Снима Добривоје, даје упутства глумцима а статисти бучни па режисеру очито недостаје мегафон да их надјача. Окупили се мештани околних села – Равнаје, Мојковића, Беле Цркве, Белотића, дошли колима, бициклима, тракторима или пешке. Направљен је импровизовани вашар, ту лицидер, фрулаш и мајстор за плетење корпи. Црвено је слово, Преображење, па народа пуно. А сунце одскочило, прошло подне, упекло па само пржи. Код Рађевог камена само једна липа, старији сељаци тврде има више од сто лета, па се сви тискају под њену невелику крошњу. Колективно кување на више од 30 у хладу али то Добривоју не смета. Са камером на рамену, снима ли снима. Сцена у којој се игра коло око Рађевог камена тече даље, хармоникаши само везу а чланови фолклорног друштва из Осечине не стају док им зној у потоцима иде низ лица.

– Надам се да је ово филм који ће се дуго гледати и памтити, не само овде већ и много шире. Легендарни Рађев камен је место где су се у прошлости рађале многе љубави и одакле су се многи женили и удавали. Жеља нам је да сачувамо све обичаје нашег краја посебно о Рађевом камену. Некада се говорило "идемо у коло код Рађевог камена" и ту се до пре неких 30 година сваке недеље окупљао народ. Данас се овде поново заиграло и било би лепо да се на исти дан и догодине народ окупи овде – каже Добривоје, додајући да је, нажалост, у овдашњим селима све мање момака и девојака.

У "Рађевини међу такушама" (такуше – врста крушке) роле имају глумци аматери из Лознице Петар Петровић и Милена Пуљезевић, те Сања Недељковић (Милица) и Жељко Савић (Лазар) из Осечине. Прича је класична, Лазар је сиромашан али добар сеоски момак а Милица ћерка из богате куће. Њени би да је дају за богатог али срце хоће Лазара па настају перипетије са родитељима и борба за љубав. Сањи је ово прва улога али јој снимање није тешко док је Жељко глумио на средњошколским такмичењима али никад пред камером. Кажу да Добривоје није захтеван режисер и да имају "пуну глумачку слободу". Искусни Петровић рече да је задовољство радити са Пантелићима и да они попут Вука "отимају" обичаје од заборава и чувају их за потомство.

Добривоје све снима из прве па посао иде брзо. Задовољан и он и Добрила, кажу биће ово њихово најбоље дело. Кад паде последња клапа сви се ухватише у коло па се и запева ко у нека давна времена. Премијера "Рађевине међу такушама" најављена је за Младенце наредне године, у Дому културе у Завлаци. Пантелићи су оживели окупљање код Рађевог камена а да ли је ту опет пала нека нова љубав или уговорен брак још се не зна.

-----------------------------------------------------------

Легенда о камену

Легенда каже да је на месту Рађевог камена сахрањен витез Рађ по коме Рађевина носи име. Када је погинуо његова жена Анђелија довукла је са 32 пара волова из Радаља велики камен и убрзо умрла од туге за мужем. Постоји веровање да када нема кише син јединац окречи Рађев камен и киша падне. Ове године је, каже Добривоје, то чињено два пута и оба је било кише. Верује се и да жена која нема деце или жели мушко треба да окрњи парче Рађевог камена и стави га у восак од три славске свеће. Ако га носи у појасу као амајлију родиће мушко.