Штете премашиле трећину буџета

Ваљево – Штете од елементарних непогода, града, олујног ветра и поплава, у периоду од 16. до 21. јуна ове године на подручју града Ваљева и околине премашују пола милијарде динара, што је трећина градског буџета. Ако Ваљевцима држава не притекне у помоћ, од ублажавања последица неће бити ништа. Због тога је на јучерашњој седници Градског већа закључено да ће извештај о штети већ данас бити упућен на адресу Владе Србије, без обзира на то што се све комисије још нису вратиле са терена са коначним подацима о последицама невремена.

Према информацији коју је већницима јуче предочио Милан Михајловић, начелник штаба за елементарне непогоде, највеће штете нанете су пољопривреди где је на 19.000 хектара уништено ратарских култура, поврћа и воћа у износу од 427 милиона динара. Само на крововима стамбених и економских објеката уништено је 105.000 комада црепова. На срећу, током драматичних недељу дана борбе са олујним ветровима, градом и поплавама није било страдалих нити повређених грађана. Начелник Михајловић јуче је изнео упозоравајући, али и забрињавајући податак – да је Окружни центар за обавештавање благовремено упозорио грађане о наиласку великих падавина праћених олујним ветровима, али да многи грађани чије се куће налазе поред нерегулисаних водотокова, као и један број привредних субјеката, то нису узимали за озбиљно. Он сматра да би штете сигурно биле знатно мање да је испоштовано ово упозорење.

– Основни узроци великих поплава и елементарних непогода су последица глобалних климатских промена. То је постала стварност и тога морамо бити свесни. Свако игнорисање те чињенице може бити праћено последицама о чему су нас упозорили из Института „Јарослав Черни“ наводећи да је Ваљево по питању елементарних непогода постало ризично подручје у којем се истовремено одвијају најинтензивније активности на плану превентиве. Наш град је једини у Србији који је наручио израду студије о регулисању водотокова и управљању ризиком са великим водама – каже Михајловић.

Чланови Градског већа Александар Јовановић и Александар Ранковић уперили су прст на противградну одбрану за коју је речено да није била на висини задатка. Већник Јовановић чак је затражио да се због „пуцања из празне пушке“, мислећи на недовољан број противградних ракета, затражи одговорност челних људи Републичког хидрометеоролошког завода. Ранковић је пак покренуо питање да због оваквог понашања противградне заштите локална власт размисли како она у све да се укључи, без обзира на то што се ради о служби и послу који је у надлежности државе. Ово тим пре што је сезона противградне одбране тек на пола пута и како би се сачувало оно мало летине која је преживела претходно невреме.

Б. Нововић