Кинески трактори из Новог Сада

После посете премијера Мирка Цветковића Кини реално је очекивати унапређење економске сарадње две земље и бржу реализацију неких кинеских улагања у Србију, тврде добри познаваоци напора који се чине да та велика земља буде један од стубова српске спољне политике, али и њених економских односа са иностранством.

Премијер Цветковић потврдио је да међу кинеским привредницима постоји заинтересованост за улагања у српску инфраструктуру и хидроелектране, а разговарало се и о гринфилд инвестицијама у Србији. Оно што је сасвим извесно јесте то да ће кинеска фирма ЦРБЦ градити мост преко Дунава Земун–Борча, вредан 170 милиона евра. Званично отварање радова може се очекивати средином јула.

Док се велики послови кинеских инвеститора у Србији управо уговарају, а почетак неких се најављује, у Новом Саду је пре неки дан са монтажне траке предузећа „Агровојводина-Механизација” сишла пробна серија од 24 трактора највећег кинеског произвођача „Ито”.

– Серијска производња ће почети за два месеца – рекао је јуче за наш лист Драган Крстин, директор предузећа „Агровојводина-Механизација”. – Реч је о тракторима са мотором од 45 коњских снага, који ће се продавати по цени од 10.000 евра са ПДВ-ом у динарској противвредности. За почетак, ове машине су намењене домаћем тржишту, али већ радимо на томе да се догодине са мотором „евро 3” продају и у земљама Европске уније.

Групација „Ито” (YTO Group) годишње прода више од 150.000 трактора у 127 земаља, а у августу прошле године била је домаћин председнику Србије Борису Тадићу. У Србији ова компанија продаје већ пет година тракторе веће снаге, од 90 до 120 коњских снага, а ове године и поменутих од 45 коњских снага. Прошле године су закупили складиште у Слободној царинској зони у Новом Саду, одакле тракторе и грађевинске машине испоручују у суседне земље – Хрватску, Босну и Херцеговину, Румунију, Мађарску, Македонију, Бугарску, Украјину, Пољску, Чешку, Словачку и друге државе региона.

– Новосадски Пољопривредни факултет нам помаже да добијемо сертификате европских стандарда, а са кинеским партнером управо разговарамо да у производњи овог трактора буду укључене и наше фабрике. Намера је да се за њих у Србији производе гуме, фелне, хидраулика, хладњаци, каблови, куке. Заправо, све што овде може да се уради квалитетно и по конкурентној цени – каже Крстин.

Директор прибојске фабрике камиона ФАП Мирко Стојовић каже за „Политику” да верује да ће се и камиони кинеске компаније „Донфенг” монтирати у Прибоју за наше тржиште, али и за друга која заједно освоје.

– Свакодневно преговарамо посредством „скајпа” – истиче Стојовић. – Тачно је да кинески произвођач сматра да ми треба да платимо возила у растављеном стању, неколико дана по добијању, што нама не одговара. Тражимо да платимо кад продамо возила, јер ФАП може да прихвати само да возила склапамо без великих или неоправдано великих улагања. Залажемо се за партнерски однос, да заједнички сносимо ризик у пословању. Преговори још трају, направили смо акциони план по месецима и ја сам оптимиста.

Генерално гледано, најзначајнији облик привредне сарадње између две земље за сада је робна размена, уз велики дефицит на нашој страни, док су кинеске инвестиције у Србији још скромне.  

– По оствареној робној размени у прошлој години Кина је била на четвртом месту међу земљама са којима је Србија имала највећу вредност робне размене, иза Немачке, Русије и Италије – каже Миланка Стојаковић, саветник у Одбору за економске односе са иностранством Привредне коморе Србије.

Негативан салдо Србије у размени са Кином је лане био 1,2 милијарде долара, при чему су наше испоруке на кинеско тржише биле симболичне. Ништа битније није се променило ни у првих пет овогодишњих месеци. Наше компаније продале су кинеским партнерима робу за свега 1,9 милиона долара, а из те земље су увезле робу вредну 495 милиона долара.

У врло скромном српском извозу на кинеско тржиште највише су били заступљени инструменти и апарати за телекомуникације, калупи за гуму и пластичне масе, малина и још неки пољопривредни производи.

Истовремено су се у Кини највише куповале машине за аутоматску обраду података, други електронски уређаји, апарати за телефонију и разна друга индустријска роба.

------------------------------------

Покушај без успеха

Неколико српских предузећа, како наводе у ПКС, на основу улагања капитала оснивало је фирме са партнерима из Кине. То су „Петрохемија” и „Азотара” из Панчева, вршачки „Хемофарм-Штада”, „Дуга” из Београда, „Гоша” из Смедеревске Паланке, „Делишес” из Владичиног Хана, „Југоимпорт” из Београда...

Већина уговора о заједничкој активности тих српско-кинеских предузећа није остварена.

А. Микавица