Туризам будућност Србије

ИНТЕРВЈУ
Наша земља из године у годину бележи раст туристичког прихода. Према подацима Народне банке Србије у првих шест месеци 2006. године остварени девизни прилив од туризма износи 153,9 милиона долара, што је за 20 одсто више у односу на исти период лане. Тога су свесни и у републичкој влади која је усвојила нови инвестициони план за развој туризма, у који ће бити уложено чак 50 милиона евра.

Професор др Бојан Димитријевић, министар трговине, туризма и услуга, у интервјуу за "Политику" истакао је да ће та средства бити рационално и равномерно распоређена.

– У инвестициони план смо уврстили све најзначајније туристичке производе Србије у које треба улагати. Такође, вредновали смо и читав низ локалних, које су нам стигле пре израде националног инвестиционог плана. Предвиђено је да 20 милиона евра потрошимо ове, а остатак новца следеће године. Око 10 милиона евра одвојено је за развој малих и средњих предузећа. Ова средства ће им, уз јевтине кредите (највероватније камата од један одсто на дужи временски рок отплате), бити на располагању, у првом реду за развој квалитетног смештаја. Близу девет милиона евра намењено је за изградњу различитих објеката везаних за туризам на Дунаву, као што су пристаништа у Новом Саду, Београду, Апатину и тако даље. Осам милиона биће уложено у ски-центре на Старој планини, Голији, Дивчибарама и другим деловима Србије, док је око три милиона евра планирано за туристичку пропаганду (брендирање Србије, наступи на страним медијима, улагање у локалне туристичке организације…). Један и по милион планиран је за јединствени туристичко-информативни систем, а око два милиона за образовање кадрова у туризму. Ту су и други пројекти као што су рецимо, изградња жичаре у Београду између Бановог брда и Аде Циганлије, улагања у подручја где се налазе културно-историјски споменици као што су Феликс Ромулијана, Лепенски вир, Винча, затим РХ центри и бање…

Рекли сте да ће први пут бити уложено додатних три милиона евра у представљање Србије. Шта се под тим подразумева? Колико би средстава требало да за следећу годину добије Туристичка организација Србије?

– Ако узмемо у обзир и она средства која су била намењена за конгресни биро Србије, ТОС је ове године имао око 1,6 милиона евра, а следеће године ће та средства бити увећана за око 15 одсто. Али томе треба додати и ова три милиона евра, која ће највећим делом бити реализована управо преко ТОС-а. Наша идеја је да одвојимо одређена средства и за промотивне активности локалних туристичких организација.

Из године у годину наша земља бележи раст туризма од отприлике 10 одсто, али се претпоставља да има још минимум 15 одсто непријављених туриста. Шта ће министарство урадити по том питању?

– Први корак је направљен доношењем новог закона о туризму, где је читав поступак везан за туристичку накнаду и туристичку таксу. Локална самоуправа се укључила у тај поступак, јер ће од туристичке накнаде, када буде заживела, њима ићи око 80 одсто прихода. Ми смо интензивирали нашу сарадњу и са пореском управом на том плану, а туристичка инспекција има налоге да на најбржи могући начин изађе у сусрет захтевима локалних самоуправа и да интензивном контролом сведе на минимум непријављене боравке. До сада су добро и детаљно обрађене дестинације у којима тренутно борави највише гостију, а према нашим анализама смањен је број непријављених гостију.

Није спорно да туристичка инспекција добро ради у овом периоду, али тешко се долази до информација о њиховом ангажовању. Да ли треба унапредити ту службу?

– Министарство има веома добар сајт на којем се могу наћи све важније информације, а почели смо да објављујемо билтен туристичке инспекције, чији је први број изашао недавно. Мислим да би било добро да с времена на време сама туристичка инспекција одржава конференције за новинаре, на којима би информисала јавност о својим активностима. Ипак, биће неопходно да се одреди особа која ће дневно комуницирати са новинарима, поготово током сезоне.

Како се још може допринети развоју ове  области?

– Мислим да смо са овом стратегијом и свим осталим активностима успели да повећамо свест о туризму код наших људи. Моја порука за све читаоце "Политике", било да су они у улози корисника услуга или сами размишљају о неком туристичком бизнису, јесте да буду уверени у то да је туризам будућност Србије у пословном смислу, али и по питању имиџа и бољег пријема Србије у свету. Свако на свој начин идејама, конкретним пословним активностима, може и треба да допринесе развоју ове области. Велики је број малих, невидљивих ствари, од љубазности према гостима, преко чистоће и естетског изгледа наших градова и земље у целини, који на хиљаду начина могу помоћи туризму Србије.

-----------------------------------------------------------

Поправка путева

Велики проблем код нас је инфраструктура, тачније путеви. До којих туристичких центара ће бити изграђени, односно поправљени већ постојећи путеви?

- До свих оних подручја за које ми сматрамо да су приоритетни. Свакако Стара планина, Дивчибаре и Голија. То су три дестинације где практично крећемо од нуле. Осим тога ту су Фрушка гора (изградња заобилазнице), Сокобања (повезивање са аутопутем), затим поправљање квалитета путева у другим нашим бањама и туристичким центрима. Имамо добру комуникацију са Министарством за капиталне инвестиције са којим заједно договарамо туристичке приоритете, а они поред тога додатно улажу средства у ревитализацију путева.