Нема главобоље од буџетског минуса

Влада Србије се управо одобреном четвртом ревизијом аранжмана са ММФ-ом обавезала да фискални дефицит ове године неће прећи 4,8 одсто БДП-а. Другим речима, ММФ се сагласио да се буџетски минус повећа с првобитних 4,5 одсто, а разлог за то су били слабији порески приходи у првом кварталу. Да ли ће ово попуштање да нас превише кошта? И да ли је наша буџетска рупа већа или мања него код других земаља?

Подаци показују да је криза углавном повећала буџетски дефицит код већине земаља у Европи, али и да неке најразвијеније земље тај јаз не продубљују. Поређења ради, Италија и Француска су и у 2010. години успеле да га задрже на прошлогодишњих око пет одсто, док га је Немачка готово дуплирала с лањских 3,3 одсто на овогодишњих 5,7 одсто.

С друге стране, перјанице буџетског дефицита у Европи су Литванија са око девет одсто, Пољска са око 7,5 одсто, Румунија са 6,8 одсто…

Мирослав Здравковић, уредник сајта економија.орг, каже да ће дефицит буџета Србије бити и мањи, вероватно око четири одсто.

– Одобрење буџетског дефицита на 4,8 одсто дато је због мањих пореских прихода у првом кварталу. У априлу и мају постоји реални раст у односу на други квартал прошле године тако да се дефицит не продубљује и вероватно ће бити четири одсто, а можда и мање од тога, тако да ће ММФ приликом ревизије у августу вероватно то да уважи – каже овај економиста.

Према његовој оцени, поређење с другима, било да су земље ЕУ или да се ради о земљама с описом транзиционе економије, није умесно јер смо ми изоловано острво и препуштени сами себи.

– Може Грчка да пројектује смањење буџетског дефицита на седам одсто за ову годину, или Мађарска да има дефицит од четири одсто, али оне су чланице ЕУ која може да им помогне. Нисмо ми ни САД или Велика Британија које могу да се буџетским дефицитом од 10 до 12 одсто извлаче из рецесије. И Хрватска има дефицит сличан нашем, али је она одржала курс на готово фиксном нивоу што је имало за последицу да јој се повећа бреме отплате спољног дуга, смањио јој се увоз и извоз и, једном речју, полако тоне – каже Здравковић.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету и један од аутора пореске реформе, каже да се висина буџетског дефицита оцењује према висини јавног дуга. Наш јавни дуг је сада 35 одсто БДП-а што је средњи ниво задужености државе. Уколико би се оволики ниво јавног дуга задржао у неколико наредних година, то би било забрињавајуће. Међутим, уколико бисмо усвојили план према коме бисмо из године у годину смањивали дефицит, онда бисмо били прилично сигурни да нећемо упасти у дужничку и финансијску кризу. Најбоље би било, каже, да се тај план усвоји у форми закона о фискалној одговорности који би то регулисао, што је, уосталом, обавеза и према ММФ-у. Арсић очекује да Влада, после саопштеног мишљења ММФ-а, ускоро расправља о предложеним решењима.

– У већини европских земаља буџетски дефицит је око пет одсто. Развијене европске земље могу да поднесу већи део јавног дуга у односу на БДП, него ми. Оне лакше могу да финансирају 80–90 одсто јавног дуга у БДП-у, него што Србија може 50 или 60 одсто. Не само због јаче економије, већ и због већег поверења инвеститора и перспективе тих земаља. Оне се задужују под комерцијалним условима јер су уредно измиривале обавезе ранијих деценија, а Србија је више пута тражила репрограме, отпис дугова. Ми враћамо такозване привилеговане дугове, не тржишне, ми се нисмо задуживали у еврообвезницама, на пример. Ми углавном дугујемо међународним финансијским организацијама, значи нетржишним институцијама – истиче овај стручњак.

Нова фискална правила, како је објаснио Арсић, подразумевала би прелазни период до 2015. године, до када би се фискални дефицит годишње смањивао за 0,75 одсто БДП-а.У том периоду просечне плате и пензије расле би у складу са инфлацијом плус додатна половина реалног раста БДП-а из претходне године, док би се од 2013. до 2015. плате и даље усклађивале по том моделу, а пензије са растом инфлације плус стопа раста БДП-а виша од четири одсто.

Након 2015. буџетски дефицит би износио у просеку један одсто БДП-а.План је да се јавни дуг ограничи на 45 одсто БДП-а. Не рачунајући дуг који ће настати по основу реституције. За привредни опоравак Србије неопходно је да се промени структура потрошње, и то тако што ће се смањити текућа потрошња, а оставити простор за раст инвестиција.

И код већине других земаља услед рецесије дуг расте, као и због јавних инвестиција, каже Арсић. Уз нормални раст БДП-а јавни дуг би требало да падне испод нивоа од 45 одсто. У већини земаља у периоду интензивне изградње инфраструктуре, што се планира за Србију у наредних четири-пет година, расте јавни дуг, што је оправдано.

– Ту инфраструктуру неће користити само садашње, већ и следеће генерације. Са становишта неке међугенерацијске солидарности постоји оправдање да се оне јавне инвестиције које се дуже време користе финансирају задуживањем. То није случај с текућом потрошњом, њу садашње генерације треба да отплате – каже Арсић.

Ј. Рабреновић