Дуг државе Јованки Броз

Влада Србије донела је решење да се из текуће буџетске резерве одвоји 638.953 динара за изузетну пензију удовици председника СФРЈ Јосипа Броза Јованки Броз, објављено је у најновијем броју "Службеног гласника" Републике Србије.

У решењу се само наводи да се та средства одобравају Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, "на име исплате накнаде за изузетну пензију Јованки Броз".

Влада је ово решење донела на основу Закона о буџетском систему, а, како је прецизирано, о реализацији овог решења стараће се Министарство финансија.

Јованка Броз после смрти супруга 1980. године живи повучено, а почетком ове године, када се у јавности сазнало да има проблема са грејањем и кровом куће на Дедињу у којој живи, у решавање тог проблема укључио се и тадашњи министар за људска и мањинска права Расим Љајић.

* * *

Поводом Танјугове вести о изузетној пензији Јованки Броз, удовици покојног председника партије и државе Јосипа Броза Тита, ваља рећи да је, по свему судећи, реч о дугу државе бившој првој дами СФРЈ. Она је, иначе, од смрти свог супруга, 1980. године, по закону имала право на пензију равну оној члана Председништва СФРЈ. Као носилац "Партизанске споменице 1941." и мајор ЈНА, она је и стекла право на официрску пензију. Како се испоставило, из за сада непознатих разлога, удовица бившег председника СФРЈ последњих шест месеци уопште није примала пензију, па је Влада Србије одлучила да јој исплати не само дуг, већ и аконтацију до истека године.

Спор Јованке Броз са државом започео је после смрти њеног супруга. Незадовољна статусом и имовинском деобом, Јованка Броз најпре одбија да се исели из Ужичке 15, потом усели у Ужичку 21, вилу специјално за њу грађену. Пристаје да настави да живи у тадашњем Булевару мира број 75, иначе вили предратног трговца Петровића која је после рата постала резиденција у саставу савезних органа.

После смрти Јосипа Броза, Јованки је отета имовина за коју је тврдила да је њено приватно власништво. Реч је о изузетно вредној и богатој колекцији златног и дијамантског накита који је без трага нестао. О свему томе било је речи у београдском суду, да би прошле године предмет ненадано нестао из судских списа Четвртог суда у Београду. Није објашњено како и зашто.

Држава јој деценијама није давала личну карту и пасош, да био ове документе добила пре годину-две. И данас је њена слобода кретања ограничена, али о томе сви ћуте, па чак и организације за људска права.