Србија као Сахара

О томе колико далеко иде забринутост светске јавности за загађење атмосфере и његове последице говори и следећа информација. Наиме, у САД-у је основана Међуверска мрежа за климатске промене. Њу је основало Америчко веће цркава и Коалиција за животну средину. Пастор који представља ту институцију изјавио је: "24. псалам говори да Земља припада Господу и није наше власништво. Стога човек о њој треба да брине, водећи рачуна о добру и благостању будућих нараштаја".

Какве климатске промене очекују наша покољења у Србији? Владан Дуцић, професор климатологије Географског факултета, каже да се од климатских промена очекује мање падавина зими, и њихово смањење лети за око 5 до 15 одсто. У блиској будућности, до 2020. године у источној, југоисточној и јужној Србији, на овом великом простору, биће полусушне области, што значи да ће на тој територији, због климатских услова доћи до промене вегетације. Поједини стручњаци тврде да су процене повећања просечних вредности температура за наше крајеве, до краја 21. века, по блажој варијанти 1 степен Целзијусов, а по лошијем за 5 степени Целзијусових.

Ако се температура буде повећала овим темпом, можда ови предели до краја овог века поприме изглед пустиње.

Како каже Дуцић, проценом промене количине падавина у нашим крајевима дошло се до закључка да је у наредним деценијама реално очекивати да североисток и југоисток Србије и Неготинска крајина буду крајеви који испуњавају критеријум полусушних области. И у последњих 12 година било је оних у којима је део Србије испуњавао овај услов. То су биле 1993. 1994. и 2000. година које су практично пример климе будућности код нас, истиче он.

У последњих 10 година, са изузетком 1996, налазе се најтоплије године до сада: 1998, 2001, 2002, 2003. и 2004. Током 2004. средња глобална температура је била за 0,44 степена Целзијусова изнад просека за низ 1961–1990. од 14 степени Целзијусових, каже Јасминка Смаилагић.

Година 1999. је била са највећом количином падавина у Србији до сада, а одмах за њом је следила 2000. са екстремно малом количином падавина. На годишњем нивоу, најтоплија година на подручју Србије је била 2000, а најтоплије лето 2003. године а то се не слаже са најтоплијом годином и летом на глобалном нивоу.

Пример су прошлогодишњи април и мај који у просеку за Србију нису много одскакали од нормале, али ако се посматрају кумулативно последње две декаде априла и прве две декаде маја, добија се на поплављеном подручју слика екстремно високих падавина за овај временски интервал, наглашава овај климатолог.

Експеримент у коме учествују природа и човек може се описати као вишеструка и опасна веза. Резултат тог споја је катастрофалан. Од земље правимо стаклену башту у којој се одвијају веома сложени процеси на које више не можемо утицати. Од тих штетних процеса најочигледнији су глобално загревање и опадање нивоа мора. Ниво Јадранског мора код Сплита већ је опао за неколико центиметара. Шта од тога чинимо сами, а шта природа? Да ли можемо да спречимо или бар одложимо катастрофу?