Колико је здрава храна здрава?

Компанија „Данон” недавно је поново стигла у жижу јавности пошто је, како преноси немачки „Шпигл“, под притиском Европске агенције за безбедност хране морала да преиспита свој однос према потрошачима. Спор око реклама за два производа јогурте „активија” и „актимел” за које је произвођач тврдио да побољшавају имунитет и пробаву траје већ неко време, а главни проблем настао је пошто је Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) затражила од „Данона” да пружи научне доказе о здравственим тврдњама на производима које рекламира. Није „Данон” једини произвођач који на овај начин жели да привуче купце нити једини који је стигао под лупу европских потрошачких организација и Европске агенције за безбедност хране. Нека истраживања показују да је тржиште већ препуно производа са прехрамбеним и здравственим тврдњама, а процене су да ће у наредних неколико година њихов броји даље расти.

То не чуди, јер је доказано да брз начин живота и исхране нарушава здравље, па је храна „за здраво срце“, „без шећера“, „с мањком холестерола“... добар мамац за купце који тако верују да чине добро себи, јер нису у могућности да се здраво хране или се баве физичким активностима. А шта је гарант да су такве тврдње које рекламирају мултинационалне компаније заиста истините.

Ово питање поставиле су и потрошачке организације у Америци, а недавно и у Европи пошто је „Данон” одлучио да повуче свој захтев за доказивање, јер је, изгледа, тумачи „Шпигл”, у овом тренутку било јефтиније ставити тачку и сачекати пресуду, него изнова изводити доказе о делотворности пробиотика у јогуртима.

Из угла потрошача у Србији ова полемика више је него занимљива. Без обзира на исход, брига какву показује ова европска институција довољна је да се види колико далеко иде ниво заштите потрошача у ЕУ.

Како је регулисана ова област у Европи? Темељи се на законодавству из 2006. године о прехрамбеним и здравственим тврдњама које се могу истаћи на храни. Уредба Европске уније допушта да се овакве поруке истичу на производима само ако су тачне, јасне и научно доказане. Забрањена је њихова употреба на алкохолним пићима као и тврдње које се односе на губитак килограма. Прелазно раздобље до 2010. године уведено је за производе који су се већ налазили на тржишту као и за дечју храну. Допуштање стављања оваквих тврдњи одобрава ЕФСА на захтев и уз доказе произвођача хране засноване на научним истраживањима. Пошто је уследила контрола, а захтеви су и даље стизали, ЕФСА је после годину и по дана направила пресек. Резултати се нису допали многим произвођачима. У строгим анализама преиспитано је чак четири хиљаде прехрамбених производа и додатака исхрани који се рекламирају као намирнице са благотворним дејством на здравље. А показало се да има доста оних који уопште немају утицај на здравље какав се обећава у рекламама.

На црвеној листи ЕФСА нашли се тако и чајеви, рибље уље, пробиотици, поједини сокови који уопште немају дејство какво им се приписује. Иако се ригорозна политика ЕФСА многим великим компанијама никако није допала и озбиљно је уздрмала њихове профите, ипак је значајно променила став произвођача. Онај ко жели да стави такав производ у промет данас мора да докаже да је истинито оно што тврди.

Да ли треба посебно истицати како је то решено у Србији. Потрошач је неколико дана покушавао да утврди ко је код нас уопште надлежан за ову тему. Министарство здравља тврди да, будући да је реч о храни, а да смо донели Закон о безбедности хране, то спада у ресор Министарства пољопривреде.

Душан Пајкић из Генералног инспектората Министарства пољопривреде, међутим, каже да би посао преиспитивања истакнутих здравствених тврдњи на производима требало да обавља Министарство здравља и позива се на члан 12 Закона о безбедности хране у коме је то и потврђено.

– Друга је ствар ако говоримо о прехрамбеним тврдњама, јер је према овом пропису одговорност на произвођачима. Али ако неко тврди да његов производ „лечи“ то онда није храна него помоћно лековито средство чију би делотворност требало да преиспитује струка – каже Пајкић.

Др Јагода Јорга, стручњак за исхрану и професор Медицинског факултета у Београду, каже да би најпре требало да се позабавимо регулативом, а довољно је видети како то ради Европска унија.

– Тек је друго питање шта имамо на тржишту и да ли је у реду да Хрватска када своје јогурте, на пример, извози у Европу мора да склони здравствене тврдње, а када их испоручује Србији то пролази – каже др Јорга.

Хрватска је, са друге стране, отишла неколико корака даље у регулисању ове области. Наиме, здравствене тврдње на производима одобрава Министарство здравља и социјалне заштите уз потребне доказе. О томе брину надлежни из Хрватског института за јавно здравље и у пракси се углавном дозвољава стављање само једне здравствене тврдње, а није дозвољено да произвођач истиче више порука на једном производу. И тамо се воде полемике да ли може више и јасније да се законски регулише ова област иако је у 90 одсто случајева усаглашена са европским правилима, а у току је израда правилника који ће бити у потпуности прилагођен европским.

----------------------------------------------

„Данон”: Без рекламе у Србији

„Данон” је привремено повукао своје захтеве поднете ЕФСА како би се на нареднимсастанцима ускладила правила и критеријуми за процену здравствених тврдњи. Надамо се даће период који је пред нама донети потребна појашњења и стабилизацију процеса, а„Данон” Србија ће се свакако придржавати резултата договора у даљем прометусвојих производа, изјавили су за Потрошач представници ове компаније у Србији.

Рекламирање брендова „активија” и „актимел”, кажу, није престало ни у једној земљиЕУ нити за то има разлога. Тренутно ниједан од наших производа није подржан маркетиншким активностима у Србији, пасе тако ни брендови „активија” и „актимел” не рекламирају на српском тржишту.

Позитивни ефекти које конзумирање наших производа има на здравље доказани су удесетинама научних и клиничких студија, потврђени од стране независних међународних стручњака и објављени у престижним медицинским часописима у претходних 20 и више година.

Ценовна разлика у поређењу са обичним јогуртом иако би се лако могла оправдати различитостима технолошког поступка, у случају домаћег тржишта и наших производа је занемарљива. Нажалост, на цену свих наших, а и других, производа из увоза који су присутни на тржишту Србије пресудно утичу високи намети у виду царина, посебних пољопривредних дажбина те посебно трошкови који произилазе из нетранспарентне и компликоване процедуре контроле безбедности хране који по свом карактеру одговарају дефиницији нецаринске баријере.

Последица таквих намета је чињеница да су сви наши производи, укључујући и производе са здравственим учинком, јефтинији у свим земљама у окружењу и свим земљама ЕУ него у Србији.

----------------------------------------------

Шта су пробиотици

Према дефиницији Европског експертског одбора (European Expert Committee) пробиотици су „живи микроорганизми који, конзумирани у одређеном броју, узрокују здравствени бољитак изнад граница нормалнеисхране“.

Бактерије млечне киселине су додаци храни познати већ неколико хиљада година. Међутим, сазнања и докази о њиховој користи у исхрани су плод модерних истраживања на пољу превенције и лечења хроничних и масовних обољења. Потенцирање ефеката пробиотика се постиже увођењем пребиотика – дијетних влакана која омогућавају раст пребиотика у цревима.

Нови производи са пробиотским својствима представљају квалитативан помак од уобичајених производа. Ова врста производа припада категорији функционалне хране – групи производа намењених очувању или поспешивању одређених физиолошких функција организма.

Пробиотици заједно са другим погодним бактеријама у гастроинтестиналном тракту се боре против интестиналних патогена за хранљиве састојке и боље позиције.

Дигестивни тракт одраслог човека садржи око 100 трилиона микроорганизама. Ова високо комплексна микрофлора опстаје као веома деликатан баланс пожељних и потенцијално штетних организама. Под одређеним условима, као што су стрес, честа путовања и третмани антибиотицима, баланс овог природног екосистема може бити поремећен.