Бићемо трубачки прваци планете

Ужице – Ближи се јубиларни 50. Драгачевски сабор трубача у Гучи, а ужички мајстор трубе Дејан Петровић, који, као прошлогодишњи победник, Србију на том првом трубачком првенству света представља, озбиљно се са својим оркестром спрема за овај велики догађај. Одјекују брда од звука трубе у селу Дубоком, постојбини трубачке породице Петровић, припреме увелико трају. У августу у Гучи за звање најбољих надметаће се 15 оркестара са разних страна света, а Дејан је, као и увек, оптимиста.

– Ми смо готово сасвим већ спремни, ако одсвирамо како знамо и умемо, бићемо трубачки прваци планете. Жестоке противнике имаћемо и у домаћем надметању на сабору, знамо да се сви оркестри, и „јужњаци” и из овог дела Србије, озбиљно спремају. Али се освојени трон другоме лако не предаје – каже нам Дејан, с којим је у оркестру и његов брат Дарко.

Усред тих припрема јуче је цео оркестар застао, био је посебан тренутак за сећање. Навршило се тачно десет година од смрти Милована – Мића Петровића, Дејановог и Дарковог оца, једног од највећих трубача ужичког краја свих времена. Умро је Мићо изненада, 30. јуна 2000. године, у пуној снази, у 39. години, током богате каријере освојивши четири златне и једну прву трубу сабора у Гучи.

– Поносим се оцем, сав свој успех дугујем њему и верујем да би се он данас, да је жив, дичио оним што сам постигао. Кад сам имао пет година, поклонио ми је прву трубу, некакву војничку без механизама, са девет ме научио да свирам, а у десетој већ се наслућивао мој музички пут. После смо формирали оркестар његових наследника, да се традиција лименог инструмента у Петровићима сачува. Свирамо данас доста песама које је отац свирао. И сада, пред полазак на сваку дужу турнеју, брат, ја и чланови нашег оркестра идемо у цркву где палимо свеће за покој његове душе. А сваки пут кад изађем на бину да свирам као да видим свог оца пред собом како ми улива снагу да одсвирам најбоље што могу – сетно говори Дејан Петровић.

Б. Пејовић