"Зелени" полицајци

Чуварска служба шумског газдинства "Београд" има два велика непријатеља на пошумљеној територији престонице: људе који бесправно секу дрвеће и стару градску бољку – бесправне грађевине које ничу и на зеленим површинама.

Владан Живадиновић, директор шумског газдинства "Београд", објашњава како се шумари боре против ових специфичних грана криминала.

– Тридесет шумарских техничара покрива 32 шумска рејона на територији Београда и они имају обавезу да брину о свему што се у и око њега дешава, укључујући ту и заштиту од узурпације земљишта или бесправне сече. Они имају обавезу да пријаве свако кршење закона – објашњава Владан Живадиновић.

Наш саговорник каже да шумски техничари представљају и неку врсту полиције, јер су надлежни и да реагују у случају да неко покуша да изгради објекат на државном пошумљеном терену.

– Чувари практично имају целодневно радно време и обавезу да редовно обилазе рејон. Они обично имају и своје доушнике који им јављају ако се нешто сумњиво дешава. У случају да ухвате човека који хоће да узурпира простор, имају право да га легитимишу и да затим шаљу извештај – говори Живадиновић.

Према његовим речима, чувари се труде да спрече градњу пре него што она почне. Међутим, често покренути прекршајни поступак, као што је познато, траје дуго, што људи који бесправно граде преокрену у своју корист.

– Уколико је неко упоран у градњи, на крају немамо другог избора него да га физички истерамо из шуме. То раде десет до 15 шумара у групи, који се сакупе из околних рејона, да би помогли колеги који је открио кривца. А у случају да, рецимо, неко већ подигне ограду или удари темељ, имамо и машине за уклањање бесправног објекта – вели Живадиновић.

Као пример за бесправну градњу он наводи Степин луг, то јест Велики и Мали Мокри Луг, где постоји низ бесправно изграђених кућа који чекају на легализацију. А за то време, то земљиште се и даље води као државно, у власништву "Србијашума" и газдинства "Београд" .

Што се бесправне сече тиче, Живадиновић каже да су прекршајне казне за ову врсту криминала сувише благе.

– Две деценије сам у овом послу и нисам видео да је неко отишао у затвор за сечу дрвећа. Људи који секу шуму обично добију условну казну и касније опет наставе са својим "послом". У случају да неко исече до 1,5 кубика дрва, то се води као прекршај и казна је око 500 динара, што је заиста мало. Веће количине исеченог дрвећа спадају у кривично дело – објашњава Владан Живадиновић.

С обзиром на то да шумски чувари покривају читавих 33.000 хектара београдских шума, јасно је да не могу у сваком тренутку да буду на опрезу. Са друге стране, судије, говори Живадиновић, одређују и благе казне под објашњењем да су људи који секу дрва социјални случајеви, јер им је потребно за огрев. Ипак, тврди он, ситуација је често много озбиљнија.

– Довољно је погледати кривичне пријаве. Стално се иста имена појављују на списковима. То су људи који су направили посао од сече и шверца дрвећа – тврди Живадиновић.