Грчка са новим ценама

Од нашег дописника

Атина, 1. јула – Од данас живот у Грчкој је скупљи, а примања нижа него до сада. На снагу су ступили нови порези, као и нови ПДВ који је са 21 порастао на 23 одсто. Поскупео је бензин, храна, одећа, услуге, лечење... Статистике кажу да ће се у складу са новим прописима о штедњи, јер Грчка има дефицит од 300 милијарди евра, у року од три године плате спустити на ниво до пре десет и више година, да ће цене неминовно расти и у складу са тим падати стандард.

У самопослугама и на бензинским пумпама вече уочи нових цена није било ни гужве, ни редова. Погрешно би било мислити да су се Грци помирили са ситуацијом јер су претходних дана у генералном штрајку који је обухватио целу земљу показали да се не слажу са владиним мерама реформе, пре свега пензијског система и закона о раду.

Међутим, кад је реч о новим порезима који су директно утицали на поскупљења, свима је јасно да се ништа не може променити, сем мало приштедети. Нестала је она опуштеност са којом су последњих година Грци куповали у самопослугама, у радњама са скупом и фирмираном робом, са којом су трошили у ресторанима и бузукеријама засипајући певаче корпама каранфила од по 25 евра. Нису још увек променили навике и добро би било да сачувају добар део оних које су у складу са оном народном „једном се живи”, у чему су Грци мајстори. Међутим, свакодневица ће неминовно много тога принудно кориговати.

Од 1. јула ПДВ је порастао на 23 одсто, што, када се узме у обзир претходно подизање процената, значи да ће из свог џепа, на крају крајева, грчки потрошачи укупно платити три милијарде евра више. Пораст ПДВ-а аутоматски значи и подизање цена свих производа, а на крају, то значи и пораст инфлације која је већ прегурала пет одсто.

Највећи ударац по џепу потрошача биће увођење ПДВ-а за услуге на које се то до сада није односило, као што су, здравствене услуге у приватним болницама и дијагностичким центрима које ће сада бити скупље за 11 одсто. Тако ће, рецимо, операција која је коштала 2.500 до 3.500 евра, убудуће бити 2.775 до 3.885 евра. Аутоматски ће поскупети и здравствено осигурање, посебно приватно које је и до сада било око хиљаду евра годишње за лечење у нешто бољим установама.

Грци ће, тако, од данас потрошачку корпу плаћати једанаест милиона евра више захваљујући чињеници да је порастао порез на прехрамбене производе. Породица која је корпу са 30 основних производа плаћала 532 евра, убудуће ће морати да одвоји 543,48 евра. Такође, од данас литар безоловног бензина кошта 1,53 евра, а услуге телефонских оператора месечно за основни пакет расту са 22 на 23,23 евра. Наизглед се чини да су то мале промене, али у коначном збиру то су велика поскупљења за земљу која је и до сада имала цене које су у просеку веће за 10 одсто од већине чланица ЕУ.

У исто време, смањење плата у приватном сектору за 15 одсто у наредне три године ће, тврде статистичари, запослене вратити у стање од пре тридесет година, на плате из 1984. године. Управо зато синдикати покушавају да са владом нађу некаква средња решења која, у ситуацији када повериоци куцају на врата јер дугови доспевају, изгледају немогућа.

Нарочито у ситуацији када један од пет власника станова касни по 90 дана у плаћању рате, исто као и они који користе кредитне картице. Сваки трећи од сто власника станова је на ивици банкротства. У овом тренутку, 23 милијарде дуга банкама чини 12 милијарди евра које дугују носиоци кредита за станове, а других 11 милијарди су такозвани бизнис кредити. Прецизније, 480.000 носилаца стамбених кредита касни у исплати рата од једног до три месеца, док је њих 41.000 из ове категорије потпуно престало да плаћа рате стамбеног кредита. Само по кредитним картицама дуговање је преко четири милијарди евра или 13,4 одсто у односу на 8,2 процента у 2008.

Држава тражи начине како да олакша положај дужницима, али сви знају да, када је реч о банкама, то никада не може да буде јевтиније. Као што, уосталом, ни сва помоћ ЕУ и ММФ Грчкој како би се извукла из историјске кризе не може да буде ни бесплатна, ни безусловна.

Јасмина Павловић-Стаменић