Приватни и државни метеоролози

Транзиција је, изгледа, учинила своје, па се и у области метеорологије, однедавно појавила – конкуренција. Тако се, поред Републичког хидрометеоролошког завода, угледне научне установе чији је оснивач држава, прогнозом времена, климатским променама и сличним темама у Србији баве и приватне компаније. Реч је о, за сада, неколико компанија које су на овим просторима присутне у последњих пет-шест година. Све оне покушавају да се изборе за "место под сунцем" и прошире број клијената, што није увек једноставно постићи, али посла, судећи по њиховим тврдњама, ипак има.

– Србија је релативно мало тржиште, али на њему, барем када је наша област у питању, ипак има довољно простора. Тако смо и ми успели да успоставимо сарадњу са већим бројем медија, али и установа и предузећа за чији рад су подаци о временској прогнози од великог значаја. Зато сматрам да је добро да и у области метеорологије постоји конкуренција државних и приватних компанија, јер то само може да побољша квалитет услуга које пружамо, истиче метеоролог Бранко Спаравало, из агенције "Метеос".

Он каже да је "Метеос", кога описује као сервис за прогнозу времена и метеоролошке услуге, у Србији присутан од 2001. године, а да је прва приватна компаније која се бавила метеорологијом у нашој републици основана још 1998. Осим "Метеоса", у Србији, према његовим речима, делују и друге приватне компаније које се баве метеорологијом и сличним темама, као што су "Sewa" и "Weather 2 umbrella".

Приватне агенције, обично имају тим од свега неколико метеоролога, који се, на основу глобалних и регионалних модела, бави прогнозом времена, али у њима раде и стручњаци за дизајн, израду софтвера, екипе техничара... Они користе глобалне метеоролошке моделе, али и моделе мањих размена у чијој изради сами учествују.

– Овај вид рада има више предности, будући да имамо уигране тимове у којима се зна подела послова и брзо се долази до информација. Многе компаније и медији зато користе наше, али их и комбинују са услугама државне метеоролошке службе, јер што је више извора то је прогноза поузданија, а могућност грешке мања, напомиње Спаравало. 

Да је нормално да постоји конкуренција и да је сарадња државне метеоролошке установе и приватних компанија пожељна слажу се и у Републичком хидрометеоролошком заводу. У овој научној установи кажу, међутим, да је проблем у томе што нови закон који би регулисао ову област још није усвојен, а старим законом, донесеним у време СРЈ, није дефинисан рад приватних метеоролошких компанија. Зато није разграничено шта су чија права и обавезе, као и какав треба да буде облик и оквир сарадње приватних агенција и државне службе. 

– Други проблем карактеристичан за нас јесте да ли овде постоји довољно развијено тржиште, јер од тога умногоме зависи квалитет услуга које сви ми пружамо. Занимљиво је да однос између државне службе и приватних метеоролошких компанија није прецизно дефинисан ни у већини европских земаља. Ипак, мреже станица и центри за посматрање и обавештавање свуда су у државној служби и они се нигде неће приватизовати. Све земље имају државне установе које се баве метеорологијом, па је тако и код нас, али се тиме не доводи у питање потреба сарадње са приватницима. Она је неопходна и већ постоји, али је потребно донети нови закон који ће ту област прецизно дефинисати, истиче Јованка Андрејевић, директор Републичког хидрометеоролошког завода.