Privatni i državni meteorolozi

Tranzicija je, izgleda, učinila svoje, pa se i u oblasti meteorologije, odnedavno pojavila – konkurencija. Tako se, pored Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ugledne naučne ustanove čiji je osnivač država, prognozom vremena, klimatskim promenama i sličnim temama u Srbiji bave i privatne kompanije. Reč je o, za sada, nekoliko kompanija koje su na ovim prostorima prisutne u poslednjih pet-šest godina. Sve one pokušavaju da se izbore za "mesto pod suncem" i prošire broj klijenata, što nije uvek jednostavno postići, ali posla, sudeći po njihovim tvrdnjama, ipak ima.

– Srbija je relativno malo tržište, ali na njemu, barem kada je naša oblast u pitanju, ipak ima dovoljno prostora. Tako smo i mi uspeli da uspostavimo saradnju sa većim brojem medija, ali i ustanova i preduzeća za čiji rad su podaci o vremenskoj prognozi od velikog značaja. Zato smatram da je dobro da i u oblasti meteorologije postoji konkurencija državnih i privatnih kompanija, jer to samo može da poboljša kvalitet usluga koje pružamo, ističe meteorolog Branko Sparavalo, iz agencije "Meteos".

On kaže da je "Meteos", koga opisuje kao servis za prognozu vremena i meteorološke usluge, u Srbiji prisutan od 2001. godine, a da je prva privatna kompanije koja se bavila meteorologijom u našoj republici osnovana još 1998. Osim "Meteosa", u Srbiji, prema njegovim rečima, deluju i druge privatne kompanije koje se bave meteorologijom i sličnim temama, kao što su "Sewa" i "Weather 2 umbrella".

Privatne agencije, obično imaju tim od svega nekoliko meteorologa, koji se, na osnovu globalnih i regionalnih modela, bavi prognozom vremena, ali u njima rade i stručnjaci za dizajn, izradu softvera, ekipe tehničara... Oni koriste globalne meteorološke modele, ali i modele manjih razmena u čijoj izradi sami učestvuju.

– Ovaj vid rada ima više prednosti, budući da imamo uigrane timove u kojima se zna podela poslova i brzo se dolazi do informacija. Mnoge kompanije i mediji zato koriste naše, ali ih i kombinuju sa uslugama državne meteorološke službe, jer što je više izvora to je prognoza pouzdanija, a mogućnost greške manja, napominje Sparavalo. 

Da je normalno da postoji konkurencija i da je saradnja državne meteorološke ustanove i privatnih kompanija poželjna slažu se i u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. U ovoj naučnoj ustanovi kažu, međutim, da je problem u tome što novi zakon koji bi regulisao ovu oblast još nije usvojen, a starim zakonom, donesenim u vreme SRJ, nije definisan rad privatnih meteoroloških kompanija. Zato nije razgraničeno šta su čija prava i obaveze, kao i kakav treba da bude oblik i okvir saradnje privatnih agencija i državne službe. 

– Drugi problem karakterističan za nas jeste da li ovde postoji dovoljno razvijeno tržište, jer od toga umnogome zavisi kvalitet usluga koje svi mi pružamo. Zanimljivo je da odnos između državne službe i privatnih meteoroloških kompanija nije precizno definisan ni u većini evropskih zemalja. Ipak, mreže stanica i centri za posmatranje i obaveštavanje svuda su u državnoj službi i oni se nigde neće privatizovati. Sve zemlje imaju državne ustanove koje se bave meteorologijom, pa je tako i kod nas, ali se time ne dovodi u pitanje potreba saradnje sa privatnicima. Ona je neophodna i već postoji, ali je potrebno doneti novi zakon koji će tu oblast precizno definisati, ističe Jovanka Andrejević, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda.