Места за још 1.519 кандидата

Индексе факултета Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, према подацима Министарства просвете и спорта, у првом уписном року је добило 1.009 бруцоша. На једином протераном универзитету у свету места је остало за још 1.519 кандидата који ће своју срећу окушати већ за неколико дана.

У односу на прошлогодишње резултате, према подацима преузетим са сајта Инфостуда, број пријављених кандидата је мањи за 266. Ипак, септембарски рок поправља статистичку слику о косметским високошколским установама на којима сваке године остаје слободно око 25 одсто места. Руководиоци појединих факултета кажу да је, традиционално, интересовање студента веће у септембарском уписном року.

– Очекујемо да нам у септембру документа предају свршени средњошколци из целе Србије. Доћи ће нам велики број оних који нису успели да се упишу на факултете у Београду, Нишу или Крагујевцу – објашњава Зорица Ђорђевић, шеф студентске службе Медицинског факултета у Косовској Митровици.

Наша саговорница додаје да ће у септембру конкуренција бити јака јер је на овој, једној од најатрактивнијих високошколских установа Универзитета у Приштини остало 31 место и то шест на стоматологији, пет на одсеку за здравствену негу и 20 на општем смеру.

Већ годинама ово је један од малобројних приштинских факултета на којем су сва места попуњена.

Број кандидата је ипак опао када је, пре четири године, овај факултет пресељен из Крушевца у Косовску Митровицу. Али и сада се, због неупоредиво мањих школарина, за студирање на Косову и Метохији одлучује велики број младића и девојка из Рашке, Новог Пазара, Краљева и Крагујевца. Ђорђевићева је нагласила да студије стоматологије самофинансирајући студенти плаћају 65.000 динара што је за 95.000 мање од цене коју за студије издвајају студенти стоматологије на Београдском универзитету.

Академци са Космета, према одлуци ректората Универзитета у Приштини, плаћају студије двоструко мање.

Миран сан младића и девојака који немају смештај у Косовској Митровици ремете и високе цене закупа станова. За једнособан стан у Косовској Митровици у којој често нема ни струје ни воде потребно је издвојити и до 200 евра, што је, за расељене особе без редовних примања, астрономски висока цифра. Ипак, потражња је велика јер су се у српски део града слиле хиљаде ђака и студената жељних образовања, а студентски и ученички домови не могу да приме све заинтересоване.

Јелена Р., студент четврте године Медицинског факултета, наглашава да је задовољна квалитетом студија. Предавања и вежбе се редовно одржавају, а никоме се не гледа кроз прсте. Ипак, академци објашњавају да многи послодавци у Србији сумњају у квалитет факултета Универзитета у Приштини, па зато студенти на вишим годинама студија прелазе у Београд или Нови Сад како би овде добили завршни студентски документ. Да би обезбедили себи светлију будућност није им тешко да прођу бирократско решето, да исполажу разлику предмета, па ни да плате (вишу) школарину.

Наша саговорница каже да ће следеће године размислити да ли ће се и она одлучити на овај корак или ће завршити факултет и остати у Косовској Митровици где је рођена. Њена будућност, како је рекла, зависи од потеза наших политичара, а њој је остало само да чека.

--------------------------------------------------------------------------

Са свих страна...

Универзитет у Косовској Митровици има приближно 8.000 студената и око 2.000 људи запослених у настави и ван ње. Основан 1969. године, Универзитет у Приштини је све до 1991. године радио на два језика. Тада је настава на албанском језику издвојена, а на српском студенти су пратили предавања и следећих осам година. Потом је Универзитет принудно напустио седиште. Између 10 и 15 одсто високошколаца искористило је право да пређе на друге факултете у Србији, кад се овај универзитет комплетно преселио на Косово и Метохију.

Како тврде челни људи високошколских установа, овај универзитет и даље има студенте са Косова и Метохије, из Црне Горе, БиХ, и од Суботице до Врања. Према подацима из 2004. године, на Универзитету су студирала и четири Албанца. Индекс већином имају Срби, а 11,4 одсто су студенти других националности.