Колико крава сме да има салаш

Суботица – Колико крава на окупу почиње да шири непријатан мирис? У Градској управи сматрају да до 20 папкара на једном месту нису претња за комшилук, наравно у приградским насељима, а сточари се питају која је разлика између 20 и 21 краве у штали.

Покушај да се помири живот људи и животиња у граду и на селу тако је „посвађао“ Градску управу са сточарима, да је први предлог одлуке о држању домаћих животиња морао бити повучен са седнице Скупштине града. Након тога организована је још једна јавна расправа о предлогу одлуке на којој су сточари углавном имали само речи критике за услове који им се прописују за чување домаћих животиња.

– Нисмо желели да изазовемо незадовољство сточара и становника околних насеља, али, с друге стране, ми наше прописе морамо да ускладимо са правилима и условима о држању домаћих животиња који важе у земљама Европске уније. Најмање расправе било је о условима под којима домаће животиње, а то су пре свега кућни љубимци, могу да се држе у центру града. Највише се расправљало о условима у приградским насељима, али и на рубним деловима града и ту ћемо настојати да изменама одлуке помиримо супротстављене ставове. Јасно је и нама да сада у ситуацији кризе и великог броја незапослених, ограничењем у погледу држања пернатих животиња или папкара, ми у ствари некоме отежавамо могућност за зараду и за егзистенцију – каже нам Мирко Острогонац, шеф Градске службе за локални економски развој, пољопривреду и туризам.

Сточари из приградских насеља на јавној расправи нису крили незадовољство. „Градска власт нас тера са села, кад за то време није“, „Пољопривредници у Европској унији имали су рок од 15 до 30 година да се прилагоде новим прописима, а нама остављају шест месеци“, (/Slika2)„Предвиђене су казне од 2.000 до 75.000 динара, па чак и одузимање стоке, док су у Европској унији сточари добијали помоћ да се прилагоде новим условима“ – чуло се на јавној расправи од сточара из готово свих приградских месних заједница.

– Становници Чантавира моле законодавце да се не мешају у одређивање пољопривредних домаћинстава и бројног стања животиња. Предлог одлуке за нас је прихватљив само уколико Градска управа плати премештање наших фарми на нове локације, односно са села на забачене салаше. Ако некоме не смрди дозвољених 20 говеда, не разумем зашто би почео да осећа непријатне мирисе уколико у нечијој штали има 21 говедо – рекао је Габор Домонкош.

Наиме, предлог одлуке прописује да сви са преко 20 папкара морају да се иселе на изоловану фарму. Како нам је објаснио Иван Видаковић, председник Удружења сељака Стари Жедник, оваква одлука у супротности је са правилима о регистровању пољопривредног имања. Док се код регистрације имања дозвољава да у селу постоји и фарма, односно имање са више од 20 папкара, овом одлуком се то искључује.

– Одлука наводи и врло ригорозне услове за складиштење и магацински простор, тако да, примера ради, амбар мора бити удаљен најмање 15 метара од комшијског зида и слично. Код нас у Старом Жеднику нико нема толики салаш да би могао да поштује овакве одредбе. То је село и никоме и не смета комшијски амбар или магацин. Разумем да се та одлука односи на непосредну близину цркве, амбуланте или месне заједнице, али у сеоским улицама, где се домаћинства нижу једно до другог, мислим да нема потребе за таквим ограничењима – каже Видаковић за „Политику“.

Основна идеја градске одлуке о држању домаћих животиња била је да се поштује животна околина, те да онај ко држи домаћи животиње не сме ометати треће особе. Из ових основних начела произашле су све одредбе одлуке које сада побијају сточари. Интересантно је да предлог да станари у зградама могу имати само једног пса или мачку, а уз писмену сагласност осталих станара могуће је имати два љубимца са њиховом приновом до два месеца старости, није наишао на критике. Осим тога, уређено је и да се пси могу изводити у шетњу искључиво на повоцу који није дужи од метра и са заштитном корпом, и не сме да их шета дете млађе од 14 година.