Стрепња за стари Истанбул

Специјално за „Политику”
Истанбул, јула – Стручњаци Унеска суочили су се са немаром турских власти према чувеним историјским и културним споменицима у старом делу Истанбула који су на Светској листи баштине, преносе турски медији. Неке од њих је озбиљно начело време, друге се рестаурирају али нестручно, трећи су се нашли на удару бетона и стакла, модерних грађевина које немају милости према трошном историјском благу.

„Званичници Унеска су били шокирани када су видели многе зграде под заштитом колико су оштећене или како нестају”, каже Корхан Гумуш, директор у агенцији Истанбула који је ове године, уз Печуј и Есен, културна престоница Европе.
 

Страховања нису без основа. Стручњаци Унеска су сачинили анализу која то потврђује. На удару је заоставштина и византијског и отоманског царства, без разлике: у том делу града је Аја Софија (саграђена у 6. веку), џамија Сулејмана Величанственог (15. век), чувени хиподром (4. век), а поготово 25 километара дуг византијски зид…

Унеску су предложили да се стари Истанбул, због тог немара, стави на светску листу угрожене баштине, па турски археолози и архитекте са зебњом ишчекују расправу, која ће се у оквиру те организације УН одржати крајем јула у Бразилу.

„Стари део Истанбула ће највероватније бити скинут са Унескове листе светске баштине. То ће бити велика срамота за нас”, упозорава универзитетски професор, архитекта Џеват Ердер, познати стручњак за заштиту наслеђа прошлости, и додаје: „Када би се то десило Риму, неко би одмах морао да поднесе оставку.”

Турски стручњаци, који по природи посла истински брину о тим споменицима, нису затечени, али су очигледно разочарани. Слична упозорења су из Унеска стигла и 2004. године, али то је, како сада испада, за надлежне државне органе остало мртво слово на папиру, празно обећање да ће исправити грешке. У међувремену је учињено мало, готово ништа.

Они су обећали да ће сви предлози бити решени. Најновији извештај потврђује да ни једно обећање није до краја испуњено”, истиче Ердер у интервјуу истанбулском „Хуријету”.

„Проблем је у томе што нема комуникације између надлежних државних институција. Сви они одбијају одговорност за оно што се дешава”, каже Гумуш.

Прича за себе је византијски зид, који је вековима штитио Цариград од освајача. Поклекнуо је само једном: 1453. године, када је после вишемесечне опсаде Мехмед Освајач пробио његове бедеме и упао у град. Сада је препуштен времену, често и вандализму, па су неки његови делови завршили у приватним грађевинама.

Повремено су се могли чути и покличи екстремних исламиста да то ругло треба уклонити! Мислећи људи, а таквих у Турској срећом није мало, дигли су глас и тај културни злочин је осујећен, али његово обнављање иде споро, често нестручно, како би се уштедело на материјалу и на парама.

Мегалополис на Босфору, као и друге метрополе у свету, суочава се и са изазовима модерне архитектуре, који је донео 21. век. Судари старог и новог су видљиви и голим оком, на сваком кораку: довољно је поменути изградњу метроа и планове за прокопавање тунела испод мореуза, који треба да повеже два континента: Европу и Азију. То ће пореметити саобраћај у старом делу града, што може озбиљно да уздрма историјске и културне споменике, који леже на темељима немоћним да отрпе изазове бетона и гвожђа.

„Велики турски изазов је како да помири старо и ново. Ми нисмо против модернизације, али је изузетно важно да се задржи аутентичност дела града који је на Светској листи баштине”, упозорава директорка Унеска Ирина Бокова.

У Министарству за културу и градске власти у Истанбулу засад избегавају да коментаришу најновији извештај Унеска, тврди лист.

Звучи цинично објашњење које су новинари „Хуријета” добили од туристичког стручњака Саима Турхана: „Турска чини све што може, али то није лак посао… Ми имамо на сваких 45 километара археолошко налазиште, није то све лако заштитити.”
В.Лалић

--------------------------------------------------------

Скидање споменика са листе Унеска је реткост

У канцеларији Унеска у Паризу су нам потврдили информацију да ће се о случају истанбулских споменика културе расправљати на конференцији у Бразилу од 25. јула до 6. августа, уз опаску да „новине свашта пишу”. Речено је такође да су случајеви скидања споменика културе са листе светске баштине Унеска веома ретки и да то није казна за одређену земљу као што се обично доживљава, јер се споменици пребацују на листу угрожених објеката и имају приступ фондовима. Пре конференције, у Унеску не желе да дају никакве званичне информације.

К. Р.