Ко је „типовао” Еф-Би-Ај

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 2. јула – Случај руских шпијуна – за једне непотребна реплика из прохујалог времена, за друге озбиљан подухват са дугорочним циљевима – не излази из фокуса овдашње пажње, а најновији обрт је донело пуштање на ограничену слободу, уз кауцију, једне од сумњичених.

Ван притвора тако су сада два актера ове афере, о чијим се занатским аспектима дебатује више него о политичким, пошто је очигледна решеност и Вашингтона и Москве да то не минира нову срдачност у њиховим односима. И вероватно прећутног разумевања да шпијунирање међу пријатељима није ништа ненормално, поготово ако ухваћени шпијуни нису успели да се домогну ниједне иоле важније државне тајне.

Док је осумњиченој шпијунки „Вики Палез”, чије је покриће био посао колумнисте у њујоршком листу на шпанском језику, намењеном латино мањини, одобрено да се брани са (ограничене) слободе (не сме да напушта кућу и биће под електронским надзором), која постаје пуноважна тек од недеље уз полог од 250.000 долара, 11. члан ове групе који је прво ухапшен на Кипру, а затим такође уз кауцију пуштен, нестао је без трага. У јефтином хотелу оставио је само своје папуче.

Занимљиво је да је осумњичени агент „Хуан Лазаро”, супруг Вики Палез, једини из групе који се одрекао својих „Миранда права” (да ништа не говори) и признао да је радио за руску обавештајну службу. Изнео је и да су и његово име и уругвајско држављанство лажни, али је одбио да открије оно право.

„Лазаро” се од осталих издвојио и по томе што је изјавио да му је лојалност према овом подухвату важнија од лојалности према сопственом 17-годишњем сину.

Пред судију, по други пут, са захтевом за пуштање уз кауцију треба да изађе и најгламурознији осумњичени руски шпијун, то јест шпијунка Ана Чепмен (британско презиме, по бившем мужу), чију бар једну фотографију није пропустио да објави ниједан овдашњи лист. Чепменова, која има најкраћи стаж у овом подухвату (у САД је приспела тек прошле године) производи и највише „пене” на Интернету – измишљених чињеница о њеној „фаталној” личности, па чак и поређења са Матом Хари (која такође није била све оно што јој се приписује).

Кривична пријава против свих припадника групе иначе још није промењена: оптужени су само да су били нерегистровани „страни агенти” (појам који се користи за лобисте чији су клијенти из иностранства) и за прање пара, за шта су запрећене максималне казне од пет, односно 20 година затвора.

Нема још поузданог одговора ни на спекулације зашто је афера обелодањена баш сада, а непосредно после окончања успешне посете председника Дмитрија Медведева Вашингтону и његових „опуштених” разговора са колегом Бараком Обамом. Званично образложење гласи да је главни разлог то што су се спремали да напусте Америку.

Агенција „Стратфор”, која се рекламира као „обавештајна агенција која ради на основу јавних извора”, у својој анализи пак износи претпоставку да је иницијална каписла за покретање истраге и почетак операције „шпијунирања шпијуна” од стране Еф-Би-Аја, које је трајало безмало 10 година, било „типовање” руског агента Сергеја Третјакова, који је на америчку страну пребегао у октобру 2000, после службовања у руској мисији при Уједињеним нацијама од 1997. до 2000.