Отимање о инфлацију

Вишегодишњим замеркама привредника, али и неких економиста, да политика курса динара извоз чини неисплативим, а да иде наруку увозницима, придружило се и Министарство привреде. Јавности је саопштена оцена овог владиног ресора да политика курса домаће валуте, поред очувања макроекономске стабилности и дугорочно одрживог привредног раста, мора подстицати извоз. "Због тога је неопходно, поред хитног креирања посебних мера за подстицај извоза, у тржишне механизме обрачуна девизног курса увести и реалну стопу инфлације", наведено је у саопштењу тог министарства. Поред тога, у овом министарству сматрају "да без тих мера, сви досадашњи напори да се смањи вишак запослених, повећају инвестиције у предузећа – анулирани су или значајно умањени".

Осетивши се прозваном, јуче се саопштењем огласила Народна банка Србије, која, унајкраће, поручује Министарству привреде да не уважава ниједан приговор досадашњој улози НБС у политици девизног курса.

Дотле поједини економисти не дају апсолутно право ниједној од наведених страна. Сматрају да мало више слуха за меру и реалност не би било на одмет привреди, надлежном министарству, али и централној банци.

Јуриј Бајец, професор београдског Економског факултета, сматра да привреда мора коначно да заборави на класично субвенционисање извоза, па и курсом. Једноставно, оне су забрањене.

– Вештачко подешавање курса према интересу извозника не би покрило њихову ниску продуктивност и лош квалитет производа – наглашава Бајец. – Али, ни вештачки ојачан динар не погодује извозу, па би НБС морала да тежи формирању курса који прати домаћу инфлацију, тако да депресијација домаће валуте буде нешто изнад раста цена на мало. У том случају извозници не би били на губитку, а увозници повлашћени. Све у свему, у политици курса мора да се има нека мера. НБС тежи јаком динару, али тај циљ је могуће остварити само јаком привредом, уз годишњу инфлацију мању од пет одсто и знатно мањи трговински дефицит.

Бајец напомиње да је у националној стратегији привредног развоја Србије до 2012. године, чија је израда при крају, предвиђена неопходна просечна стопа раста БДП од седам одсто. Да би се остварио такав одрживи развој, неопходан је просечан годишњи раст извоза од 17 одсто, како би се садашње учешће вредности извоза у БДП од 28,5, повећало на око 45 процената.

– Политика курса не може да игнорише неопходност раста извоза – истиче Бајец. – Курс не сме да буде сметња том циљу, али ни вештачка подршка.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука, указује на велику муку креатора монетарне политике. Прилив девиза намеће раст вредности динара, да би се избегла инфлација, уз велики дефицит у трговинском билансу, који је делом последица баш јаког динара. Политика курса се тако нашла у раскораку – или ниска инфлација или подстицај извозу, односно дугорочно одрживи привредни раст.

– Очигледно се приоритет даје овом првом – закључује Шуковић. – Идеално би било када би снага динара верно одражавала силину привреде. То се у кратком року не може постићи, највише због великог раскорака у кретању курса и инфлације у периоду 2000 – 2003. Ту грешку не треба понављати. Курс треба да буде стимулативан за извознике, али уравнотежен, а инфлацију би требало сузбијати ограничавањем прекомерне јавне потрошње, елиминисањем монопола, а не нереалним курсом.

Данијел Цвјетићанин, ректор Универзитета "Браћа Карић", међутим, тврди да је у овом тренутку наша држава у положају домаћина који је продао кућу и имање, па не зна куда ће с толиким новцем.

– Шта ће бити у будућности, држави не изгледа тако важно – упозорава Цвјетићанин. – Огроман прилив девиза проузроковао је пад евра и "јачање" динара. Том приливу је највише допринела својеврсна конфискација и продаја приватне имовине, али и кредити које су домаће-стране банке пласирале по фантастичним српским каматним стопама. Зато нам прети опасност од такозване холандске болести. Краткорочна, а економски неутемељена поплава новца из иностранства олакшава увоз, који "брише" наше произвођаче и са домаћег тржишта.

После неколико година, казује Цвјетићанин, када талас магичног "благостања" прође, остаје привредна пустиња, са незапосленим, или непродуктивно запосленим, који морају да своју "надувану" потрошњу битно смање.

Александар Микавица

-----------------------------------------------------------

Одговор Народне банке Србије

НБС не може и неће ићи против тржишних тенденција, а "савет" да у "тржишне механизме обрачуна девизног курса треба увести и реалну стопу инфлације" схвата као залагање за администрирањем које би угрозило основне полуге тржишног механизма. Улога НБС у политици девизног курса нема за циљ успостављање одређеног нивоа девизног курса, који би одговарао једном или другом делу привреде, увозницима или извозницима, онима који поседују девизе или дужницима. Курс динара формира се тржишно, на основу понуде и тражње девиза готово у целини у трговини између самих банака, директно или између банака на Међубанкарском девизном тржишту.