Ботокс и силикони на Мајами бичу

Мајами бич, јула – Сунце сада све чешће смењују облаци, врућине су и до четрдесет степени, влага и ветар. Али, ту је еркондишн и наравно плаже поред океана или приватних и хотелских базена.

У току су и распродаје. Највећа навала купохоличарки је на продавнице „Викторијас сикрита“. Свуда од Оушн драјва до плажа могу се видети жене са ружичастим кесама.

У једном од најелитнијих молова, Бел Харбуру, где се долази да видите и будете виђени, где се у време ручка или вечере окупљају познате фаце из шоу-бизниса, пажња се привлачи и необичним кучићима. Једна огромна бела пудла била је у центру пажње поред своје младе и лепе газдарице. Гости пристижу масератијем, ламбогинијем, кабриолетима ... Једе се у најпопуларнијем ресторану, италијанском, наравно, „Карпачо“, а затим се обилазе елегантне радње Шанела, Гучија, Арманија, Галијана,Ферагама. Раздвајају их низови палми и базена са локвањима и златним, не рибицама, већ некаквим као генетски модификованим рибетинама свих боја. ... Американке све више лудују за Европом, било да је реч о козметици, гардероби, асесоарима. Док је нама, Европљанкама,било важно као гаранција квалитета оно „made in USA“, овде је обрнуто.

А на пешчаним плажама, којих овде има у километрима и које углавном носе називе према бројевима улица које излазе на њих, весели се обичан свет. Бучни су и са много чељади они из латино земаља, а они белолики преферирају базене или шетају километрима по песку. Читају књиге или угурају у уши слушалице са ајподом. Дебели и мршави, набилдовани или не, сви су опуштени, весели, предусретљиви.

Нема топлеса ни било какве голотиње, чак и сасвим мале девојчице морају да носе купаћи костим из два, или једног дела. Такав је закон у земљи слобода. Купаћи костими су јарких, веселих боја, углавном дводелни, ретки су они са тангама, украшени шљокицама и перлицама. На сунцу је све лепше када светлуца. Сада су као обавезни и –силикони. Овде ништа не виси, све иде увис, на младом или старом. Боре на лицу пеглају се ботоксима. Леп изглед, бели зуби, адреналинско расположење овде су закон.

Без шешира се не излази, а сламнате су заменили „мејд ин Чајна“ исплетени од папира у облику каубојских шешира. Нигде ђубрета. И свуда пластика, пластика ... Пластичне су чаше (најјевтиније пиво у пластичној чаши је четири долара, колико стаје и обилати доручак на Оушн драјву), а ако ручате крај базена, и тањири и есцајг су пластични. Корпе за отпатке нико не заобилази, плаже су јавно добро, плаћају се сунцобрани и лежаљке по десет долара. Ни на једној нисмо видели лепотицу налик Памели Андерсон. Таквим звездама су плаже на елитним острвима као што је Стар Исланд, или на луксузним јахтама, далеко од наших очију.

И чувене тетоваже из Мајами студија овде баш нисмо много виђали. Питам једну лепотицу, Аргентинку, са истетовираним великим срцем на леђима, каже ми да је то урадила кад је била тинејџерка, па је желела да покаже људима колико воли живот.Сада јој је, каже, жао, јер је то ипак велики атак на кожу.

Ушла сам да се распитам о условима тетовирања у један тату студио на Вашингтон роуду. У сусрет су ми притрчале две чиваве, једна у розе сукњици, очигледно женско, друга без гаћа, очигледно мушко. Питам власника, младића обријане главе, пошто је код њега тату. Каже, зависи, најједноставнија – она са иницијалима је 40 долара, па све до хиљаду са кинеским орнаментима, змајевима и тим чудима. Види да му нисам муштерија и да му само крадем време, али ми љубазно даје флајер, на којем је доларска новчаница са адресом студија а доносиоцу обезбеђује 20 долара попуста. Чувам је за неког ко је заинтересован.

Улицама и авенијама ходају неке лепе и неке не баш лепе жене, углавном у јапанкама и сандалама, никако на високим штиклама. Већина их је, без обзира на лепоту ногу, у шорцевима. Има их фирмираних са обавезним џеповима, али и оних који подсећају на спортске дресове.Ипак најчешће се виђају они који на лепим женским задњицама имају огромни лого на којем пише „Мајами бич“. Замишљам како би то изгледало код нас, да се преко целе „позадине“ развуче лого са београдске ривијере: АДА, па још, ЦИГАНЛИЈА! Али, што да не, лето је, важно је опустити се.

Мирјана Радошевић