Профит трошим на нове фабрике

Концерн „Свислајон-Таково” не размеће се „милионима, камионима, авионима”, нема мегаломаније, расипништва, пословног гламура... Али, нема ни кредита, власник ноћу не бдије над дуговима него над стратегијом освајања Швајцарске и Француске. Родољуб Драшковић,власник овог концерна, не спада у контроверзне бизнисмене, није се учланио ни у једноудружење, ретко јавно полемише... А за „Политику” каже:

– Држим се старог занатског правила „три пута мери, једном сеци”. Оно је савршено јер нема ризика. Ја сам финансијски конзервативац, не улазим у нову инвестицију уз помоћ кредита. Нисам спреман на тај ризик. Улажем само оно што сам зарадио као профит. Не више.

Јесте ли Ви капиталиста и богат човек?

Нисам. Не сматрам се богатим, капитал не трошим, већ са њим управљам. Капитал није у функцији мог богатства, он је у функцији друштва и запослених који заснивају своју животну егзистенцију радећи у овом пословном систему.

Како нисте богати кад запошљавате 7.500 хиљада радника и имате толике фирме?

Зато што приватно нисам богат, немам капитала на приватним рачунима. Имам фабрике које стварају профит, али га улажем у нове инвестиције. Тачно је да имовина фирми има своју вредност, али највећу вредност имају финални производи из мојих фабрика које имају трајну тржишну перспективу.

Први сам радник у Концерну, рационалан сам у трошењу и служим за пример и својим сарадницима и својим радницима.

Колико морате да радите као власник Концерна?

Нон-стоп, док не завршим дневне обавезе. Радим сваки викенд, а на одмор не идем јер се нисам уморио.

Која је по реду у Концерну фабрика готових јела коју сте у четвртак отворили у Горњем Милановцу?

Мислим 66. Имам фабрике у Србији, Македонији, БиХ, Хрватској... Све оне се успешно доказују на тржишту и све су профитабилне.

Јасна тржишна оријентација је наш путоказ.

Претежни смо извозници и извозимо око 65 одсто производње.

Наше компаративне предности у односу на конкуренцију су производна и информациона технологија, роботизована процесна опрема, ентузијазам, знање и стручност.

Нас оптерећују и чине нас ценовно неконкурентним на тржишту висока давања према држави, јер нашу цену коштања оптерећују високе царине, прелевмани и таксе без обзира на то што смо претежни извозници. Наша предност је да смо рационални, високопродуктивни, користимо најсавременија технолошка достигнућа, а све нам то обезбеђује препознатљив квалитет код потрошача и ценовну конкурентност.

Шта је био Ваш одговор на кризу?

Радити више, трошити мање, инвестирати више, јачати стечене позиције на тржишту, обезбедити раст профита. На почетку кризе свима сам, од мојих најближих сарадника до радника, ја лично објавио да за исти новац сада мора да раде 30 одсто више. Из кризе морамо изаћи пословно јачи у односу на претходни период.

Како Вас прати менаџмент у време кризе?

Био сам принуђен да Концерн ослободим од менаџмента који није способан да се носи са дефинисаним програмом у борби против економске кризе. После њиховог одласка преузео сам све послове, довео почетнике као асистенте и оспособљавам их за најтеже услове пословања. Данас ти тридесетогодишњаци успешно носе програме развоја. Брзо уче, брзо примају радни налог и без грешке га реализују.

Време је показало да ми је то био један од најјачих пословних потеза у време кризе.

Власници и менаџери многих компанија кажу да не спавају због дугова. Имате ли Ви тај проблем?

Немам. Уредно сервисирамо своје финансијске обавезе, уредно измирујемо обавезе држави, добављачима, инвестиционим пројектима. Користимо краткорочни субвенционисани кредит за подстицај извоза од осам милиона евра, на годишњем нивоу, од чега смо већ уредно вратили половину кредита.

Планирате да компанију изнесете на Берзу и докапитализацијом прибавите капитал за нови развој?

Довољно смо профитабилни да из тог капитала можемо да финансирамо развој, а не бих да мењам власничку структуру.

Пре неки дан објављено је да је сувласник Ваше компаније хрватски бизнисмен Ивица Тодорић?

Пуста жеља или штампарска грешка. ”Свислајон-Таково” има чисту власничку структуру и она се трајно неће мењати.

О чему онда Ви ноћу размишљате?

Разрађујем нове идеје, радим нове пројекте, радим на програму пуштања у рад нове фабрике сладоледа, која се отвара за месец дана.

Колико Вас је коштала?

Око 25 милиона евра које сам обезбедио из профита. Овај нови производ стварамо на нашим доказаним брендовима, мислим пре свега на ”еурокрем”. С обзиром на високу технологију, на најсавршенију процесну опрему која обезбеђује високу продуктивност, на тржишту сладоледа бићемо квалитетнији и јефтинији од конкуренције.

Да л’ сте тако направили и фабрику готових јела?

Да. Коштала ме је пет-шест милиона евра. Потпуно је роботизована и запослиће око 180 људи. Пројектована је за тржиште регије, оног момента кад будемо имали тржиште Европске уније, фабрика ће се ширити. Правимо јела за урбану породицу, школску омладину и децу. Стартовали смо са 25 готових јела, али ћемо врло брзо ширити асортиман. Све сировине су из нашег „етно програма”.

Главни циљ је освојити тржиште и победити конкуренцију.

Колико је велики тај „камен око ногу” с којим излазите на страно тржиште?

Ми смо 30 одсто оптерећенији у цени коштања производа од иноконкуренције. И поред тога ми освајамо светско тржиште.

Заиста?

Мој стратешки циљ је освајање тржишта Европе. Сада смо у Швајцарској. Имамо повратне информације са тржишта да се у Швајцарској прода више „еурокрем” табли, него табли чоколаде највећег увозника за тржиште Србије.

Кренули смо били и на Француску, али нас је тужио „Фереро”, наводно да смо копирали боје са његове амбалаже. Добро, уместо црвене ставићемо златасту амбалажу на све наше производе и освојићемо Француску.

Је л’ Ви то озбиљно?

Да. Нама је једини проблем што сви трговци за нова тржишта траже ексклузивитет, а ми лако не прихватамо тржишни монопол. То нам је ограничавајући фактор у освајању тржишта, они нас коче. Зато за ново тржиште дајемо ексклузивитет на годину дана, не дуже. Циљ ми је да од „Такова” направим највећу кухињу за урбану породицу. Зато два пута годишње обављамо ревитализацију производње, избацујемо производе који се нису доказали на тржишту и уводимо нове. У последње две године избацили смо на тржиште 150 нових производа, а угасили близу 100. Не исплати нам се да производимо било који артикал чија је годишња реализација испод 200.000 евра. То је наш закон.

Шта Вас води у послу?

Закон тржишта. Тржиште је бог, или га слушаш и поштујеш или си пропадаш.

Ако су прошла и ова година означене као кризне, колико сте Ви инвестирали у време кризе?

Прошле године само у производне капацитете у Србији инвестирали 35 милиона евра и ове године неће бити испод 30 милиона евра.

Зауставити инвестиције значи имати стагнацију, а она је за нас пропадање. Ни у лудилу не смемо да станемо са развојем компаније. Наш једини стратешки циљ за другу половину ове године су пројекти за нову фазу инвестирања и програм освајања нових тржишта.На новим пројектима радна места добиће 750 људи.

За идућу годину два су циља: освајање нових технологија и опреме и освајање тржишта.

Ми смо данас међу водећим у Европи, а циљ нам је врх Европе.

Да ли имате проблем као и други снабдевачи трговинских ланаца да наплатите испоручену робу?

То су данас нормални односи на тржишту. Робу дајемо на одложено плаћање од 60 до 90 дана. Данас сви у тржишном систему касне са плаћањем али зато треба имати јак обртни капитал. Кад год отварам нове погоне, резервишем обртни капитал који ће пратити ту производњу. То је мој модел за кризна времена.

Нама је најбитније да наплатимо, па макар и да трговци касне од 15 до 30 дана.

Није Вас било у полемици око курса динара?

Ту сам потпуно јасан, не треба по сваку цену штитити динар. Мој став је да се уведе евро.

Сметали Вам у пословању нестабилан динар?

Како да не. У модерној економији све се мора планирати. Тржишна стабилност је најбитнија. Ако пада потрошачка моћ зато што пада вредност динара, зато што падају зараде, зато што је сваким даном све више незапослених и отпуштених радника – то директно утиче на продају мојих производа.

Да ли сте успели да ревитализујете фабрике које сте куповали у приватизацији?

Највећи успех смо постигли у „Такову” које је било посустали гигант. Све погоне смо ревитализовали, увели нове технологије и најсавременију опрему... Нисмо имали принудна отпуштања, градили смо нове фабрике и ту запошљавали вишак радне снаге.

Имамо раст запошљавања у највећем делу производних предузећа. Имали смо јак социјални програм у који смо уложили близу 20 милиона евра.

А највише проблема имао сам са купљеним друштвеним предузећима.

Оптужују Вас да уништавате „Митрос”?

Пет година упорно сам радио на новој технологији, инвестирао огроман новац, покушао оспособљавање радника и прилагођавање производње захтевима тржишта. Ни у чему нисам успео. Имали смо лош квалитет производа, преко 50 одсто производње враћало се са тржишта. „Митрос” је само правио губитке. Дошао је крај и покренули смо стечај, то је најздравија економска мера.

Ослободили смо се губиташа који је само трошио паре других фирми у систему.

Откуд толико лоше производње?

Сремска Митровица је чудна средина, тамо није успела ниједна приватизација. Сва друштвена предузећа су пропала. То приписујем локалном синдикату и локалном менталитету. Радници су успели у свом циљу. Шест година су живели на принципу „радио не радио, свира ти радио” Сви запослени су тужили своју матичну фирму због неисплаћених зарада када нису радили и остварили су своја права на суду. Нека сад то наплате из стечајне масе.

Давали смо им савет да повуку тужбе и сачувају фирму и радна места. Јер, ако је они не сачувају, нема ко други. Они су и пре приватизације гледали само свој лични интерес и борили се да извуку искључиво личну корист. Тако су упропастили „Митрос”, а у томе им је помогло сремскомитровачко судство.

Признајем грешку што сам то купио, држао толике године и инвестирао у њега. Промашене аквизиције су ме коштале преко 25 милиона евра. За тај новац сам могао да изградим најмање три фабрике.

До економске кризе толерисало се да у оквиру Концерна успешна предузећа помажу неуспешна, али сада то више није могуће. Сада свако предузећа или успешно ради или иде стечај. Ову поруку сам објавио и сви су је схватили, осим оних који су отишли у стечај.

Шта ћете после стечаја?

Или ћемо их ми купити и са новим производним програмом и технологијом следити пут тржишне оријентације, или ће их купити неко други ко ће то урадити боље од нас.

Какав је наук из случаја „Митрос”?

Никад више нећу куповати било које предузеће у Србији. Највеће економске ефекте постижемо кад градимо фабрике „на ливади”.

-------------------------------------------

Скупа држава

Државна администрација је непрофесионална и страшно скупа. Сматрам да треба отворити универзитет за школовање кадрова за државну администрацију. Тиме бисмо добили професионалну државну управу, а не да свака политичка опција води са собом државне чиновнике.

-------------------------------------------------

ММФ

Како видите улогу ММФ-а у Србији?

ММФ прописује мере и контролише њихову реализацију. Уколико желимо да се придружимо привредно развијеним земљама Европе, мере ММФ-а се морају доследно спровести у живот.