Корисне, али скупе

Платне картице су најједноставнији начин плаћања код куће и у свету, али и "алатка" да се комфорно, без много папира и жираната, дође до кеша, иако наши грађани однедавно могу у готовом да изнесу из земље до 5.000 евра. "Визом", "мастеркардом", "америкен експресом", "дајнерсом" и другим картицама, уместо са свежњем новца у новчанику, могу се плаћати рачуни на одмору и службеном путовању или приликом куповине, али та погодност није јевтина.

Зато би наши власници картица, пре него што почну да плаћају у иностранству, требало да се распитају у којој валути њихова банка обрачунава трансакције, што је једна од најважнијих ставки у отплати дуга.

Обрачунска валута у већини банака је евро, мада има и оних које инострани дуг наплаћују у домаћој валути. Зато је за плаћања у иностранству најбоље да се на рачуну имају еври. Истина, банкари кажу да нема велике разлике у отплати дуга ако су на рачуну, за који је везана дебитна картица, динари. Јер, како истичу, у иностранству наши грађани новац углавном подижу на банкоматима – стотинак евра, а куповине су у још мањим износима.

Има оних који, пре путовања на амерички континент, уместо евра уплате доларе на свој девизни рачун мислећи да ће избећи трошкове конверзије из једне у другу валуту. Тиме су урадили заправо супротно, јер се тако плаћа дупла конверзија. Све трансакције обрачунаваће се у доларима, а када их региструје обрачунски центар картичарске асоцијације за, рецимо, "мастер" или "визу", он ће их претварати у евре и слати локалној банци која је издала картицу. Банка затим треба да скине са рачуна средства у вредности те трансакције у еврима, али на рачуну се налазе долари, који се опет мењају у евре. Таква трансакција додатно поскупљује операције.

Наше банке не практикују, мада то картичарска организација подржава, да клијентима отворе више рачуна – у еврима, доларима, фунтама... са којих би се "скидао" новац  после задуживања у тим валутама. У том случају, како истиче Сеад Шехић, директор сектора платних картица у Банци Интези, не би се плаћала конверзија нити би грађани имали додатне трошкове за трансакције у иностранству.

Пре пута у иностранство, саветују банкари, грађани би требало да се информишу и о висини лимита за подизање готовине и куповину. По правилу, дозвољено је да се на банкомату подигне до 500 евра, односно по једној трансакцији. Банке за ту услугу наплаћују различите провизије. Тако Банка Интеза за подизање кеша у иностранству "мастером" и "визом" наплаћује накнаду од два одсто. Исти проценат наплаћује и ХВБ банка, а Рајфајзен банка за подизање готовине "виза" електрон картицама 2,25 одсто.

Најисплативије је, ипак, директно плаћање картицом у продавницама или ресторанима. Неке за такво "пеглање" не наплаћују провизију, али у појединим објектима један одсто вредности куповине.

У Сосијете женерал банци плаћања у земљи и иностранству измирују се динарима. У тој банци препоручују да се пре пута, средства пребаце на евро рачун и да се картицом плаћа у продавницама, јер је тада трошак само око 100 динара.

Дневни лимит по трансакцији је 250 евра, а максимално 1.000 евра. Сличан дневни лимит за подизање кеша на банкоматима је и у ХВБ банци, тачније 80.000 динара. Уз "виза голд" може се наравно, подићи више, а у тој банци дневни лимит је три пута већи од оног са обичном картицом "виза" или "маестро". Све трансакције преко ПОС терминала у земљи и иностранству су бесплатне, док је за подизање готовине провизија два одсто, а у иностранству минимум три евра.

Банкари упозоравају и да се обавезно провери и до када платна картица важи, јер их поједине банке издају на годину, а неке на две. Пожељно је распитати се у својој банци и о броју телефона инфо-центра како би картица, у случају да буде изгубљена или ако је неко украде, могла да се блокира. Тада би за "хитну замену у иностранству" имали додатни трошак који, рецимо, у Сосијете женерал износи 335 долара. Накнада за изгубљену картицу у тој банци је 5.000 динара. Издавање новог ПИН броја, замена пластике и отказивање картице у року краћем од шест месеци појединачно коштају по 600 динара.

-----------------------------------------------------------

Картица се не позајмљује

Платне картице се никоме и никада не позајмљују, јер су законом прописане ригорозне казне за све који на разне начине покушавају да њима манипулишу. Као и сваки новац, и "пластични" се мора добро чувати не само од џепароша, већ и од електронских лопова.

Зато у новчанику, уз картицу, не би требало држати ПИН код, јер се тако електронским лоповима омогућава да се слободно послуже туђим новцем. Власници картица, такође, приликом подизања новца са банкомата морали би обазриво да гледају ко им се налази иза леђа док  укуцавају свој лични идентификациони број и тако спрече непожељне погледе.

Посебан проблем су фалсификоване платне картице. Фалсификатори су се толико усавршили да праве копије верне оригиналу. Зато банкари препоручују опрез. Саме банке имају такозвану црну листу у бази података. А када се картица изгуби или нестане најпре треба позвати банку, како би је благовремено блокирала, па тек онда полицију.

(Сутра: Кошта и одржавање пластике)