Ревносно пред порезнике

Десет бизнисмена на чије је адресе Пореска управа прошле недеље послала позиве због основане сумње да између њихових пријављених годишњих прихода и имовине којом располажу постоји велики раскорак, ревносно су се одазвали контроли, потврђују у Пореској управи.

Од њих десет само један је, оправдано, изостао са разговора, док је петорици "неубедљивих", после посете порезницима, остављено осам дана да прикупе неопходну документацију. Њоме би требало накнадно да докажу да о утаји пореза нема ни говора, односно да је имовина легално стечена, добро плаћеним послом којим се овај успешни свет бави, сазнаје се у Пореској управи.

У наредна два месеца порезници ће, како сазнаје "Политика", обелоданити да ли је неко, односно колико их је из ове бранше легално стекло имовину, а колико је до иметка стигло само њима познатим путем.    

Иако порезници нерадо говоре о именима бизнисмена с којима су протекле недеље разговарали, сазнаје се да још нема звучних имена српског пословног света. Али, исто тако може се очекивати да се наредних дана, када буду уручени нови позиви за унакрсну проверу стечене имовине и прихода, могу видети и људи из џет-сета.

У Пореској управи потврђују да су следећи на тесту естрада, спортисти, политичари. Унакрсна процена имовине и прихода требало би да резултира приходима који ће, како је потврдио и Владимир Илић, директор Пореске управе, бар пет пута бити већи од годишњег прихода од наплаћених пореза на доходак грађана који износе више од милијарду динара.

Ова врста провере, која се сада први пут примењује у Србији, има пре свега за циљ да проконтролише све оне који су 1. јануара 2003. године пријавили да имају имовину већу од 20 милиона динара, као и оне који су располагали иметком већим од овог износа, али су покушали да утаје порез, не пријављујући оно у чему уживају.

Порезници додају да је цифра која се појављује у јавности, а према којој у Србији има између 10.000 и 20.000 милионера више него скромна... При том упорно избегавајући да лицитирају именима оних чији је иметак у овом часу тежи од 300.000 евра. Колико је узето као реалан износ да би човек који је за живота поштено радио и могао да заради имовину у толикој противвредности – стан, кућу, кола, викендицу и неку мању уштеђевину на рачуну...

Како би посао око унакрсне процене имовине дао што боље резултате, тим пре што се безмало три године чекало на доношење правилника којим би се активирао Закон о пореском поступку и администрацији  неопходна је координирана акција Министарства финансија, Пореске  управе, правосуђа.

Порезници истичу да им је траг у унакрсној процени и томе коме ће наредних дана слати позиве на разговор и листа оних који су путем приватизације куповали разноразне фирме. Међутим, и ту треба бити опрезан, како је потврдио и сам Илић.

Јер, неретко се догађа да се српски  бизнисмени крију иза имена оф-шор предузећа за која једноставно нема начина да се открије да су купљене сумњивим парама. Или оним које су из земље изнесене пре десет и више година.

Оно на шта упозоравају порезници је да се унакрсна процена мора разликовати од наплате пореза на екстрапрофит и пореза на додату вредност. Јер, унакрсном провером се жели да проконтролише колико је потенцијалних "утајивача" пореза.

Осим тога то није процедура која се ради сада и тиме завршава, већ нешто што ће убудуће бити пракса. А све у нади да ће адекватне казне натерати све потенцијалне утајиваче да им више никада не падне на памет да своје приходе не пријављују држави.

Порезници се надају да ће се, уз адекватну казнену политику, односно запрећене казне од три и пет, а у драстичним случајевима и до осам година затвора, српски тајкуни добро  замислити шта им је убудуће чинити.