Тата плишаног медведића

Од нашег специјалног извештача

Карлове Вари – Чешки сценариста и редитељ, оскаровац Јан Сверак (1965), син славног глумца Зденека Сверака и отац маленог Ондре, аутор филмова какви су „Коља”, „Тамноплави свет” и „Празна амбалажа”, показао је да уме да режира и жестоке акционе сцене као и узбудљиве трке аутомобилима! И то, ни мање ни више, до у дугометражном анимираном – лутка филму „Куки”, са којим се такмичи за главне награде 45. Карлове Вари фестивала.

Ова шармантна, веома допадљива и поучна бајка за децу и одрасле, са снажном причом и мудро сроченим дијалозима, у којој је вешто избегнут клизав терен ЦГИ ефеката у корист старомодне лутка-анимације, освојио је са лакоћом чешку али и инострану фестивалску публику, наговештавајући тако и могући интернационални успех филма о чему је, између осталог, било речи током Свераковог ексклузивног интервјуа за „Политику”...

Признаћете да је Ваша анимирана бајка „Куки” прилично необичан избор за главни фестивалски такмичарски програм. Има ли шансе за успех?

„Куки” заиста има тако чудно и тешко место да постоје само две могућности. Или ће чланови жирија мислити да му међу такмичарима није место или ће заволети овај филм. Мени лично, велика је част што је овако престижан фестивал мој филм уврстио у званичну конкуренцију и заиста ме весели што су на екрану у великој дворани заиграла чудесна шумска створења уместо озбиљних филмских јунака и глумачких звезда.

Симпатичан, ружичасто-црвени плишани медведић има карактер чврст као стена што га чини правим филмским јунаком. Има ли његово име на чешком језику неко посебно значење?

– У неком преносном смислу његово име значи поглед на свет око себе. Куки има велике очи и кроз те његове очи ми посматрамо окружење шуме и необичних шумских створења с којима се зближио јер, невоља спаја бића.

Одакле је стигла идеја за ову анимирану бајку?

Многи из мог окружења сада говоре како су они заслужни што су ме инспирисали и још увек трају дебате ко је био мој највећи извор инспирације за причу о оваквом филмском јунаку. Лично верујем да је то била Моника Шпличалова, ћерка једног од наших продуцената, која има плишану лутку пса кога је звала Куки. Када је Моника имала пет година, случајно је једном приликом оставила своју омиљену играчку иза викендице. Успут је почела снажно да плаче и да запомаже како се Куки боји ноћу, како има алергију на мрак и нема шта да једе, како он може да заспи једино са њом у кревету... Није нам преостајало ништа друго до да окренемо ауто и вратимо се по њену омиљену плишану играчку и ја сам успут схватио да сам заборавио на сопствено детињство, на период када сам и сам био опседнут играчкама верујући да су живе.

Има ли и Ваш малени син Ондра заслуге што сте се одлучили за авантуру звану режија анимираног лутка-филма?

Свакако да има и то не само зато што сам уз њега и сам подетињио или што сам пожелео да направим филм који ће бити близак њему и његовим другарима, већ и зато што је свет анимације, за мене као редитеља, било велико и неистражено поље, изазов који је требало савладати. Срећом, имао сам уз себе сјајног директора фотографије, маестра Владимира Смутног који је прави чаробњак, тако да сам се чврсто ослонио на њега.

Имали сте уз себе и оца Зденека који је позајмио свој глас једном од главних јунака, заштитника изгубљеног Кукија, али и сина Ондру који је изванредан у главној улози.

Папа Зденек је одувек био уз мене као моја инспирација и мој ослонац, као мој омиљени глумац – сетите га се само у „Кољи”. Био је сада ослонац и мом сину Ондри, да заједно са мном прегрме ову занимљиву авантуру у којој смо сви подједнако уживали и забавили се.

Нисте ли прерано увели свог сина у свет филма? Можете ли због тога једном зажалити?

Не верујем, јер Ондра није уопште био заинтересован за снимање. Како би завршио своју сцену, трчао би у гардеробу где смо му поставили и изнајмљени електрични пијано. Стављао би слушалице на уши и почињао да свира, незаинтересован шта ми остали радимо. Мислио сам да је то добро и да бисмо могли да га заштитимо од уобичајених судбина деце-звезда, која су постајала позната пре времена, а касније никада нису могли да понове успех што је од њих стварало исфрустриране људе.

Је ли и то разлог што није био присутан на премијери филма?

Јесте. Још док смо већали да ли је мудро да нам син игра у филму, моја супруга и ја смо донели одлуку да га чврсто заштитимо од свих могућих ризика и да му све то представимо као десетодневну игру. Још тада смо одлучили да му нећемо дозволити вишак пажње, да га нећемо излагати медијима нити дозвољавати да га попут мајмунчета сликају испред плаката филма. Мишљења сам да смо као родитељи донели мудру одлуку.

Уверили смо се да се интернационалној публици у Карловим Варима допао Ваш филм. Претпостављам да ћете сада покушати да га прикажете и ван Чешке?

Пријавили смо филм за Торонто филм фестивал и тачно је да се тамо говори енглески, али сматрам да ће публика много више сазнати из мимике и анимираних знакова лица мојих филмских јунака, него што ће се замарати читањем титлова. Међутим, како је у „Кукију” и дијалог веома битан и захтева сарадњу публике, ипак ћемо ускоро урадити енглеску нахсинхронизацију. Тако ћемо ипак изаћи у сусрет већем броју гледалаца.

Јесте ли размишљали о томе да додатно зарадите и продајом плишаних медведића са Кукијевим ликом?

Они ће бити на полицама продавница усред летњег распуста, јер су нам многи потврдили да би овакав потез могао да буде „трговачки сан”. До тада, мајке и баке могу саме да сашију играчку попут Кукија и да се присете како су се некада и саме играле. Мислим да ће нам, у ово време експанзије потрошачког друштва, овакав начин израде играчака и играње са оваквим играчкама, вратити назад онај леп осећај чежње и свест о томе да се не може све одмах задовољити новцем...

----------------------------------------------

Стигао Џуд Лоу

Карлове Вари – Славни британски и амерички глумац Џуд Лоу стигао је у Карлове Вари изазвавши тако стампедо фоторепортера и камермана. Како и доликује, пред легендарним хотелом „Пуп” дочекао га је лично председник фестивала – чешки глумац и професор на ФАМУ Јиржи Бартошка, који ће му вечерас у централној дворани уручити такозвани председнички „Кристални глобус” за изузетан допринос светском филму.