Председник по мери премијера

Вредност пољског злота скочила је у односу на евро чим су светске агенције објавиле вест да је у другом кругу избора за првог човека Пољске изабран Броњислав Коморовски (58), за којег страни инвеститори сматрају да ће допринети смањењу пољског буџетског дефицита и прихватању јединствене европске валуте 2015. године. Вест је са задовољством дочекана и у Бриселу, будући да је Коморовски већ означен као „кандидат из снова за Европску унију”.

Међутим, најзадовољнији човек у Пољској јуче је засигурно био премијер Доналд Туск, и то не само због тога што је Коморовски био кандидат његове Грађанске платформе, већ због чињенице да ће му то омогућити да влада државом без страха од председничког вета. Туск чак то није ни крио па је у недељу увече, кад су се на основу анкета са биралишта знале само прогнозе да је Коморовски победио, рекао да ће то бити „један од најсрећнијих дана” у његовом животу, уколико тај резултат буде потврђен.

Победом Коморовског владајућа Грађанска платформа практично преузима све најзначајније функције у земљи, што ће Туску омогућити да спроведе најављене оштре мере штедње које би требало да допринесу смањењу буџетског дефицита. Прошле године дефицит у буџету Пољске догурао је на 7,1 одсто бруто домаћег производа, што је више од два пута више од дозвољеног лимита унутар Европске уније.

Тусков план је да до 2012. године пољски буџетски дефицит врати на горњу границу од три одсто колико прописује ЕУ, као и да убрза приватизацију и пут ка чланству у еврозони.

Броњислав Коморовски се залаже за тржишне реформе, боље односе са Русијом али и тешње интеграције у ЕУ, тако да ће Туск лакше остварити своје планове, будући да се поражени Јарослав Качињски у току предизборне кампање јасно одупирао најављеним мерама штедње. Туску је сигурно лакнуло јер је већ имао искуство са братом близанцем Јарослава Качињског, бившим председником Лехом који је погинуо у авионској несрећи, који је искористио своје уставно право да блокира спровођење закона о реформи пензионог и здравственог система, као и реформу медијског тржишта.

Очекује се и да ће пољска спољна политика убудуће бити умеренија, потом да ће се радити на својеврсном помирењу са Русијом и Немачком с којима су односи затегнути због различитих потеза браће Качињски, као и ће доћи до сагласја о томе да се до 2012. пољски војници повуку из мисије у Авганистану.

Бивши пољски председник Александар Квасњевски упозорио је, ипак, Тускове либерале да преузимају изузетну одговорност јер је сада 100 одсто власти у Пољској у њиховим рукама, и да са премијером и шефом државе имају практично монопол на власт. Према уставу функција председника је углавном церемонијалне природе, али, он има право да стави вето на све законе који се усвоје у парламенту и да утиче на спољну и безбедносну политику земље.

Према оцени Павела Свободе, који је на челу невладиног института „Демос Европа”, Пољска је овим избором ушла у „један од ретких периода стабилности пошто су председник и премијер из исте партије”, као и да „сад не може да буде изговора” када су у питању планови о смањењу буџетског дефицита, структуралних реформи и смањењу бирократије.

Ипак, аналитичари указују да Пољској следеће године предстоје парламентарни избори тако да не би требало бити превише еуфоричан у оценама да ће Тускова влада преузети оштре и самим тим непопуларне мере штедње.

„Кључно питање је колико су вероватне брзе реформе у контексту борбе за гласове пред парламентарне изборе следеће године”, каже Пјотр Бјелски, економиста у Банци заходни у Варшави.

Осим тога, аналитичари додају да Туск није Лешек Балцерович (архитекта шок-терапије којом је у Пољској деведесетих почела транзиција у тржишну економију), а при том је у коалицији са Пољском народном партијом која се сигурно неће приклонити „великим резовима” нарочито зато што се на председничким изборима видело да је и левица ојачала, премда њен кандидат није ушао у други круг.

Међутим, први суседи – Немачка и Русија – задовољно климају главом, тако да је шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле рекао да је „суверена одлука пољског народа да изабере Броњислава Коморовског јак проевропски сигнал”, док је шеф Одбора за спољну политику Руске думе Константин Косачов рекао да исход избора у Пољској „има велики значај не само за ту земљу већ и за цео европски континент у вези са геополитичком улогом Пољске у Европској унији и НАТО”.

Задовољство се не крије ни у Бриселу, јер ће Пољска у другој половини 2011. године председавати ЕУ, те се очекује да ће сада председник и премијер лако договорити о наступу Варшаве на европским самитима, за разлику од времена кохабитације Доналда Туска и покојног Леха Качињског.

----------------------------------------------

Либерални аристократа

Броњислав Коморовски на место председника Пољске долази из фотеље председника Сејма (пољског парламента), при чему је од погибије Леха Качињског вршио дужност председника. По професији историчар, Коморовски је рођен у породици која је имала аристократске корене, а важи за либералног конзервативца. Као члан продемократских организација, које су деловале у илегали у време комунизма, Коморовски је био у затвору током трајања ванредног стања, које је било на снази од 1981. до 1983, у покушају разбијања антикомунистичког синдиката „Солидарност”. Коморовски је био посланик од 1989. године, а дужност министра одбране обављао је 2000. и 2001. године. Са супругом Аном, која је филолог класичних језика, има петоро одрасле деце.

Н. Радичевић