Пентагон: мање приче, више рата

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 5. јула– Генерал Дејвид Петреус преузео је, на посебној церемонији у Кабулу, командовање у америчком најдужем рату, који је, по његовим речима, „у критичној фази” и у коме „предстоје тешке борбе”.

Пре тога, у суботу, на великом пријему поводом америчког Дана независности, одржаном у добро утврђеном комплексу америчке амбасаде у авганистанској престоници за 1.700 званица, Петреус је у првом јавном наступу после именовања у прошлу среду позвао војне и цивилне функционере на „уједињене напоре”, уз подвлачење да то „није ствар избора” ниједне стране.

Гости, авганистанска политичка и војна елита, дипломате других држава и сви важнији официри ИСАФ-а, како се званично назива ратна коалиција НАТО-а и „вољних земаља” (из наших крајева тамо је и симболичан број војника из Хрватске, БиХ, Македоније и Црне Горе), могли су да чују да ће, пре него што буде боље, на фронту бити још теже. Јун је иначе био месец у којем је остварен нежељени рекорд: 102 жртве на страни савезника.

Сама чињеница да је нови командант позвао на јединство, потврда је да је досад постојала војно-цивилна „несинхронизованост”, о чему се навелико говорило после експресне смене Петреусовог претходника, генерала Мекристала, који се превише опустио, па је пред новинаром рок магазина „Ролингстоун” изнео све што мисли о својим цивилним партнерима у ратним напорима, уз прекомерну дозу омаловажавања и подсмевања.

То се, по свој прилици, више неће поновити, јер је у петак обелодањено да је државни секретар за одбрану Роберт Гејтс издао наређење у којем пооштрава правила за односе функционера Пентагона, подједнако оних у цивилу и униформама, са медијима.

Можда и непотребно, јер су из онога што се десило Петреусу сигурно сви нешто научили, али за сваки случај. У наређењу се додуше поручује да „максимална приступачност и транспарентност” војске за медије остају, али ће убудуће, пре него што пред новинарима прозборе нешто „о питањима са могућим националним и међународним импликацијама”, функционери морати да о томе обавесте помоћника државног секретара који седи у највећој административној згради света (604.000 квадратних метара), на ободу Вашингтона, на десној обали реке Потомак.

Као бивши директор ЦИА, Гејтс свакако зна какву штету може да нанесе претерано изношење тајни, па се у упутству посебно наглашава да неће бити толерисане „дојаве” – достављање новинама докумената на којима је ознака поверљивости.

Ово наређење додуше нема такав печат, али је до „Њујорк тајмса”, како је редакција изнела, ипак стигао из руке особе која није била овлашћена да га обелодани.

Оваква „цурења” су иначе била метод борбе између војника и дипломата током минулих година рата. Драстични примери су објављивање садржаја поверљивих депеша амбасадора у Кабулу, у којима говори о непоузданости председника Карзаија као партнера и изношење неких елемената нове ратне стратегије док је у Белој кући још било у току њено уобличавање.

Из свега је очигледно да Пентагон и Стејт департмент нису били баш усклађени у настојањима да се реализује ратни циљ у Авганистану, па је промена таквог стања једна од првих амбиција новог команданта. У том контексту, овде се спекулише да би на ред за замену могли да дођу и неки од цивилних функционера, поименце поменути амбасадор у Кабулу Карл Ејкенбери (иначе пензионисани генерал), али и Ричард Холбрук, специјални Обамин изасланик за Авганистан и Пакистан.

У Холбруковом случају, то ће бити теже, с обзиром на то да ужива заштиту шефице дипломатије Хилари Клинтон, мада је очигледно да у Авганистану, за разлику од Балкана, не делује његова „булдожер дипломатија”.

У прилог тези да и цивили треба нешто да приложе на жртвени олтар, иду и оцене да су досад смењена већ два војна команданта, али ниједан цивилни функционер, упркос неким од катастрофалних неуспеха, међу којима је најупадљивији фијаско на председничким изборима, које је Карзаи дословно покрао, а пред чиме се на крају зажмурило.

М. Мишић