Пољуљано поверење у лекаре

Вест да су лекари прописивали двоструке и троструке дозе цитостатика изазвала је велико узнемирење међу пацијентима који су на Институту за онкологију и радиологију лечени или се лече од рака. Група лекара апеловала је јуче преко „Политике” да се не шире такве сензационалистичке вести, у којима, како тврде, нема ни трунке истине, а то је, како кажу, потврдио и извештај комисије Министарства здравља која је обавила ванредну проверу квалитета рада.

– Поручујем свим пацијентима и јавности да је ванредном стручном инспекцијом и документовано оно што смо знали – да се у овој кући радило и да ће се увек радити у складу са важећим стандардима и протоколима, који нису наш изум, него су опште прихваћени протоколи који се примењују у већини водећих светских онколошких центара – каже др Душан Милеуснић, вршилац дужности директора Института за онкологију и радиологију.

Он верује да информације о давању већих доза цитостатика од прописаних представљају „несрећне интерпретације ствари”.

Др Светислав Јелић, директор Клинике за медикалну онкологију у Институту каже да је апсолутно немогуће давање цитостатика у већим дозама:

– То су лекови који имају своју терапијску дозу. Неки имају узан распон дозе, други широк. Сасвим је сигурно да ниједан цитостатик неће бити коришћен ван распона доза, тако да прича о коришћењу троструких доза цитостатика ради остваривања некаквог профита или о прописивању двоструких доза једној истој особи истовремено, апсолутно не стоји!

Ипак, прича је осванула на првим странама новинама и сада је тешко људе убедити у супротно.

– Није ми јасно ко је причу о давању већих доза цитостатика смислио. Осећао сам се врло непријатно. Знао сам да је то неистина, али је то отишло као једна сензационална вест у јавност. То је створило неповерење пацијената у лекаре, а иза те вести не стоји ниједан аргумент, што је комисија Министарства здравља констатовала. Неко би требало да буде психопата или рођени убица да тако нешто направи – огорчен је др Јелић.

Др Зоран Ракочевић, директор Службе за радиологију објашњава да лекари ове куће нису одмах демантовали сензационалистичке написе, само зато што су хтели да поштују ред и процедуру и сачекају извештај комисије Министарства здравља.

– Сматрали смо да би било примерено да најпре буду објављени резултати ванредног надзора. Налаз независних стручњака, изван куће, има већу тежину од наших појединачних изјава. Молимо и апелујемо на новинаре и сву јавност да нам се омогући да нормално радимо свој посао, да се врати клима поверења која је постојала на Институту – поручио је др Ракочевић.

Институт је највећа онколошка институција у Србији и годишње се овде региструје више од 6.000 нових пацијената, а дневно кроз амбуланте прође скоро хиљаду пацијената.

Др Весна Илић, педијатар за „Политику” јуче је објаснила да на дечјем одељењу раде две лекарке специјалисти педијатрије, као и два лекара на специјализацији и тиме демантовала написе у појединим медијима да после хапшења др Зорана Бекића, начелника педијатрије, сада нема ко да лечи децу.

– Дечје одељење ради сасвим нормално. Тренутно се на одељењу лечи 11 малишана, а имамо укупно 18 болничких кревета. Њихова терапија тече без икаквих проблема, по одређеним стандардима и протоколима, исто као што се то ради у европским и америчким клиникама. Годишње лечимо између 80 и 100 пацијената на одељењу педијатријске онкологије. Лече се комбиновано зрачном терапијом и хемиотерапијом. Најчешћи су коштани тумори и тумори централног нервног система. Деца добијају цитостатике који се користе у свим референтним центрима, уназад десетак година. У педијатријској онкологији немате сваке године нови цитостатик, у педијатрији су лекови прилично класични и нема нових лекова можда и десет година – каже др Весна Илић.

Докторка Илић каже како је служба дечје онкологије била врло погођена када су на насловним странама неких новина видели написе да су наводно намерно даване двоструке или троструке дозе цитостатика.

– Сви ми доста дуго радимо овде и врло смо посвећени овом послу, јер другачије га и не можете радити. Трудили смо да у тим тешким тренуцима на одељењу радимо највишим квалитетом, као и до сада – додаје др Весна Илић, која је на овом одељењу од 2002. године.

Када је реч о сумњи да су четворо запослених са Института примили мито, Др Милеуснић поручује да „свако треба да ради свој посао, па нека надлежни органи спроведу објективну и ефикасну истрагу. После истраге, ако се утврди да се неко огрешио о тај део приче, сносиће одговарајуће последице, али за то постоји истрага.”.

Оливера Поповић