Далеко је мирна лука

Није спорно, кабинет премијера Мирка Цветковића уложио је доста труда да одржи брод на пучини и не дозволи да га олујна криза преврне и потопи. Зато, ваљда, Србија и изгледа мало боље него на врхунцу буре. То, међутим, није много утешно јер држава изгледа прилично очерупано у односу ’89. или ’90. годину.

Неспорно, има охрабрујућих детаља – слабо али видљиво опорављају се бруто домаћи производ, производња и извоз. То је, нажалост, још толико мало да би капетан могао да каже да је довезао лађу у мирну луку. После оркана који се смирује потребно је да кормилар има нове вештине за управљање да би избегао оштре хриди које вребају испод површине. Још је велики страх да би брод могао да се насуче и буде потопљен.

Пола мандата јесте прилика да се подвуче црта и сведу рачуни. Неспорно да је много посла остало незавршено. Цветковићевом кабинету може се спочитавати да је с трагичним заостатком одговорио на кризу, али се касније кад је „ухватио ритам” трудио да тражи реална решења у складу са светским трендовима. Било је, наравно, и синдрома „пијанца у тунелу”, лупало се главом и лево и десно али тако су радили и Ангела Меркел и Гордон Браун и Силвио Берлускони, па и Путин и Обама. Величина и силина кризе изазивали су и тражили свакодневно нова, нестандардна решења. Исланд и Грчка начисто су „пукли”, Србија није без обзира на то што опозиција то покушава да докаже.

Опозиција, иначе, прећуткује несрећу да су се Цветковић и његови министри затекли на тим местима кад је економска криза израстала у „тајфун шесте категорије”. Ипак, тачно је да кад је криза достигла врхунац, сви на броду који се опасно љуљао утврдили су да у потпалубљу има много непотребног баласта из последње две деценије.

Невоља је што посада није тај баласт одмах побацала, и тако стабилизовала кретање, него га је оставила на чувању. Сад је то претња која може да потопи брод.

И тако се може стићи до основне замерке овој влади – превише болећивости према „старудији” у потпалубљу и превише непотребне ревности посаде да је прелакира и понуди појас за спасавање да се не удави на узбурканом мору. Вишак ревности (интервенционизма) у очувању економских антиквитета – то би могле бити замерке влади на вођење економске политике у првом полугодишту.

Чини се, међутим, да је за Цветковићеву владу много важније шта ће радити до краја мандата, него свођење рачуна у првој половини мандата. То што је ММФ најавио да ће (истина, планирано јер се завршава аранжман) напустити брод и што одмах после тога следе (редовни) парламентарни избори – могло би да буде још већи изазов за владу него глобална економска криза с којом је почела свој мандат. „Горива” нема много, „хране” понестаје, све је мање и „питке воде”, „једра” су поцепана, „весла” поломљена, „чамце за спасавање” однела је олуја... Јесте да се влада трудила да ублажи ударе тајфуна, али Србија ипак изгледа прилично очерупано и дерутно.

Зато не би ваљало подстицати склоност капетана и посаде да превише троше преостале скромне ресурсе обећавајући брзи улазак у мирну луку док је лађа још на пучини и кад копно није на видику.