Две недеље за враћање робе

Продаја од врата до врата (трговачки путници), бесплатне вечере као својеврстан мамац за куповину путем презентације, куповина путем Интернета, нови су начини трговца да придобију купце. Овде је јако битно направити разлику између легалних продаваца и оних који нам, најчешће, долазе на врата без икакве легитимације или доказа за кога заправо раде.

И, ту се углавном већина потрошача понаша на један од ова два начина: одмах, на почетку, изјављују да нису заинтересовани, док они бројнији попусте пред притиском добро истренираних продаваца и купе све што им се нуди. Није ретка појава да су људи након проспаване ноћи схватили да су купили нешто што им не треба и то за велику суму новца. О евентуалним рекламацијама не треба ни размишљати, јер коме се заправо јавити? Знамо ли ко је продавац, где му је седиште, шта уопште даље радити?

Европа је одавно суочена са поменутим проблемима, те је далеке 1985. године донела први акт којим се регулише заштита потрошача у случају куповине ван пословних просторија (продавница), да би 1997. године, појавом нових начина продаје допунила материју којом се побољшава положај и права потрошача.

Много пута поменута корист за српске потрошаче доношењем новог закона о заштити потрошача и на овом примеру показаће своју будућу делотворност. Нацртом закона предвиђен је исти ниво заштите који имају потрошачи земаља чланица ЕУ.

Шта то практично значи: уколико купимо производ од стране овлашћеног продавца било на некој промоцији или на свом кућном прагу, постоји законски рок од 14 дана да без икаквог образложења раскинемо купопродајни уговор. Наравно, производ мора бити неоштећен. Ово право мора бити представљено потрошачу приликом склапања уговора, односно трговац је у обавези да преда потрошачу образац за једнострани раскид уговора.

Агресивна продаја

И управо ово најзначајније средство заштите које стоји потрошачу на располагању представља главни адут који потрошач има у својим рукама. Тиме му је могућност да, након што закључи уговор још једном добро размисли о томе какве је обавезе преузео уговором, да ствар прегледа, ако му је испоручена, да упореди њен квалитет са ценом, сагледа своје финансијске могућности, и да на миру одлучи да ли жели или не жели да остане при уговору. Ако не жели, може да искористи своје право да раскине уговор, не наводећи разлоге због којих то чини.

Зашто се уопште уводи ова одредба? Основни разлог јесте, пре свега, у неприпремљености потрошача на овако агресивне начине продаје. Продавци су веома обучене особе, спремне да нас убеде у потпуну неопходност баш тог производа који продају и апсолутно оправдају нашу одлуку о куповини. Као илустративан пример нека послужи следећа ситуација: у планинској кућици (где влада готово поларна клима), док удобно седите у својој фотељи и читате књигу или гледате ТВ, продавац испред врата нуди вам базен. И ви купите. Након извесног времена схватате да поменути производ не можете да користите. Никад. Тада наступа право о раскиду уговора у року од 14 дана од дана закључења истог (куповине).

Како је то дефинисано у предлогу закона, уговор на даљину је уговор који се закључује без непосредног присуства трговца и потрошача на истом месту у исто време. За овај начин уговарања је карактеристично да трговац нуди робу или услуге користећи неку од техника комуникације на даљину (на пример, слање на адресу потрошача насловљених, ненасловљених штампаних ствари, стандардних писама или каталога, оглашавање у штампи, позивање телефоном, позивање употребом аутоматске машине за позивање, електронска пошта, телевизијско емитовање (телешопинг и слично), а потрошач одговара коришћењем исте или неке друге технике комуникације.

Плаћена роба не стиже

Закључење уговора посредством комуникације на даљину погодује потрошачима. Такав начин уговарања омогућава потрошачима да лако и брзо, без одласка код трговца, у његов трговачки објекат, обаве куповину или наруче услугу, али може да им проузрокује и разне неугодности: коришћење појединих средстава комуникације ради рекламирања и придобијања потрошача, нарочито позивање телефоном или употреба електронске поште, представља упад у приватни живот потрошача; ако потрошач одлучи да наручи робу само на основу слике или описа, ризикује да роба, која му буде испоручена, не буде одговарајућа његовим очекивањима; чекање испоруке након слања поруџбенице може да се одужи; ако се покаже да испоручена роба није у складу са уговором потрошач може имати потешкоће да оствари своја права по том основу, с обзиром на то да је трговац удаљен; може се десити и да потрошач не прими робу а да је цену платио унапред.

Уговор закључен изван пословних просторија је уговор који је закључен изван трговачког објекта или пословних просторија трговца (локала, салона, бироа, канцеларија) намењених за продају или пружање услуга, укључујући продајне и сајамске штандове, али уз истовремено физичко присуство трговца и потрошача. Уговарање изван пословних просторија карактеристично је по томе што трговци или трговачки путници посећују потрошаче у њиховим домовима или радним просторијама, нудећи им робу или услуге, на пример, апарате за домаћинство, козметичке препарате, књиге, осигурање и сл. Такав начин уговарања генерално одговара потрошачима јер куповину могу обавити код себе, на свом радном месту, једноставним попуњавањем и потписивањем поруџбенице коју им ове особе предају. Међутим, продаја изван пословних просторија може да буде врло агресивни метод продаје. Трговци или особе које их заступају знају да врло нападно рекламирају робу коју продају и да упорним наговарањем наведу потрошача да пристане да је купи. Потрошачи, не знајући да се на други начин одупру наваљивању, често потписују поруџбеницу без довољно размишљања о томе да ли им је купљена ствар заиста потребна.

Национална организација потрошача Србије