Dve nedelje za vraćanje robe

Prodaja od vrata do vrata (trgovački putnici), besplatne večere kao svojevrstan mamac za kupovinu putem prezentacije, kupovina putem Interneta, novi su načini trgovca da pridobiju kupce. Ovde je jako bitno napraviti razliku između legalnih prodavaca i onih koji nam, najčešće, dolaze na vrata bez ikakve legitimacije ili dokaza za koga zapravo rade.

I, tu se uglavnom većina potrošača ponaša na jedan od ova dva načina: odmah, na početku, izjavljuju da nisu zainteresovani, dok oni brojniji popuste pred pritiskom dobro istreniranih prodavaca i kupe sve što im se nudi. Nije retka pojava da su ljudi nakon prospavane noći shvatili da su kupili nešto što im ne treba i to za veliku sumu novca. O eventualnim reklamacijama ne treba ni razmišljati, jer kome se zapravo javiti? Znamo li ko je prodavac, gde mu je sedište, šta uopšte dalje raditi?

Evropa je odavno suočena sa pomenutim problemima, te je daleke 1985. godine donela prvi akt kojim se reguliše zaštita potrošača u slučaju kupovine van poslovnih prostorija (prodavnica), da bi 1997. godine, pojavom novih načina prodaje dopunila materiju kojom se poboljšava položaj i prava potrošača.

Mnogo puta pomenuta korist za srpske potrošače donošenjem novog zakona o zaštiti potrošača i na ovom primeru pokazaće svoju buduću delotvornost. Nacrtom zakona predviđen je isti nivo zaštite koji imaju potrošači zemalja članica EU.

Šta to praktično znači: ukoliko kupimo proizvod od strane ovlašćenog prodavca bilo na nekoj promociji ili na svom kućnom pragu, postoji zakonski rok od 14 dana da bez ikakvog obrazloženja raskinemo kupoprodajni ugovor. Naravno, proizvod mora biti neoštećen. Ovo pravo mora biti predstavljeno potrošaču prilikom sklapanja ugovora, odnosno trgovac je u obavezi da preda potrošaču obrazac za jednostrani raskid ugovora.

Agresivna prodaja

I upravo ovo najznačajnije sredstvo zaštite koje stoji potrošaču na raspolaganju predstavlja glavni adut koji potrošač ima u svojim rukama. Time mu je mogućnost da, nakon što zaključi ugovor još jednom dobro razmisli o tome kakve je obaveze preuzeo ugovorom, da stvar pregleda, ako mu je isporučena, da uporedi njen kvalitet sa cenom, sagleda svoje finansijske mogućnosti, i da na miru odluči da li želi ili ne želi da ostane pri ugovoru. Ako ne želi, može da iskoristi svoje pravo da raskine ugovor, ne navodeći razloge zbog kojih to čini.

Zašto se uopšte uvodi ova odredba? Osnovni razlog jeste, pre svega, u nepripremljenosti potrošača na ovako agresivne načine prodaje. Prodavci su veoma obučene osobe, spremne da nas ubede u potpunu neophodnost baš tog proizvoda koji prodaju i apsolutno opravdaju našu odluku o kupovini. Kao ilustrativan primer neka posluži sledeća situacija: u planinskoj kućici (gde vlada gotovo polarna klima), dok udobno sedite u svojoj fotelji i čitate knjigu ili gledate TV, prodavac ispred vrata nudi vam bazen. I vi kupite. Nakon izvesnog vremena shvatate da pomenuti proizvod ne možete da koristite. Nikad. Tada nastupa pravo o raskidu ugovora u roku od 14 dana od dana zaključenja istog (kupovine).

Kako je to definisano u predlogu zakona, ugovor na daljinu je ugovor koji se zaključuje bez neposrednog prisustva trgovca i potrošača na istom mestu u isto vreme. Za ovaj način ugovaranja je karakteristično da trgovac nudi robu ili usluge koristeći neku od tehnika komunikacije na daljinu (na primer, slanje na adresu potrošača naslovljenih, nenaslovljenih štampanih stvari, standardnih pisama ili kataloga, oglašavanje u štampi, pozivanje telefonom, pozivanje upotrebom automatske mašine za pozivanje, elektronska pošta, televizijsko emitovanje (telešoping i slično), a potrošač odgovara korišćenjem iste ili neke druge tehnike komunikacije.

Plaćena roba ne stiže

Zaključenje ugovora posredstvom komunikacije na daljinu pogoduje potrošačima. Takav način ugovaranja omogućava potrošačima da lako i brzo, bez odlaska kod trgovca, u njegov trgovački objekat, obave kupovinu ili naruče uslugu, ali može da im prouzrokuje i razne neugodnosti: korišćenje pojedinih sredstava komunikacije radi reklamiranja i pridobijanja potrošača, naročito pozivanje telefonom ili upotreba elektronske pošte, predstavlja upad u privatni život potrošača; ako potrošač odluči da naruči robu samo na osnovu slike ili opisa, rizikuje da roba, koja mu bude isporučena, ne bude odgovarajuća njegovim očekivanjima; čekanje isporuke nakon slanja porudžbenice može da se oduži; ako se pokaže da isporučena roba nije u skladu sa ugovorom potrošač može imati poteškoće da ostvari svoja prava po tom osnovu, s obzirom na to da je trgovac udaljen; može se desiti i da potrošač ne primi robu a da je cenu platio unapred.

Ugovor zaključen izvan poslovnih prostorija je ugovor koji je zaključen izvan trgovačkog objekta ili poslovnih prostorija trgovca (lokala, salona, biroa, kancelarija) namenjenih za prodaju ili pružanje usluga, uključujući prodajne i sajamske štandove, ali uz istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača. Ugovaranje izvan poslovnih prostorija karakteristično je po tome što trgovci ili trgovački putnici posećuju potrošače u njihovim domovima ili radnim prostorijama, nudeći im robu ili usluge, na primer, aparate za domaćinstvo, kozmetičke preparate, knjige, osiguranje i sl. Takav način ugovaranja generalno odgovara potrošačima jer kupovinu mogu obaviti kod sebe, na svom radnom mestu, jednostavnim popunjavanjem i potpisivanjem porudžbenice koju im ove osobe predaju. Međutim, prodaja izvan poslovnih prostorija može da bude vrlo agresivni metod prodaje. Trgovci ili osobe koje ih zastupaju znaju da vrlo napadno reklamiraju robu koju prodaju i da upornim nagovaranjem navedu potrošača da pristane da je kupi. Potrošači, ne znajući da se na drugi način odupru navaljivanju, često potpisuju porudžbenicu bez dovoljno razmišljanja o tome da li im je kupljena stvar zaista potrebna.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije