Дизајн против бахатости

Када се пре шест месеци прикључила акцији „Бахато паркирам”, студенткиња Факултета примењених уметности Ивана Алексов (24) казала је осталим активистима да могу да рачунају на њу да ће урадити све што је у вези са дизајном. Њене идеје за налепнице, плакате и билборде добро ће доћи удружењу Крио које стоји иза поменуте акције, али и широј јавности која ће рад младе дизајнерке од вечерас моћи да погледа у Музеју примењене уметности у Београду.

На групној изложби дипломаца Факултета примењених уметности наћи ће се и радови наше саговорнице, инспирисани безобразним навикама бахатих београдских возача који се паркирају на пешачким прелазима, тротоарима, бициклистичким стазама и трамвајским шинама.

Крио је познат по томе што његови људи на непрописно паркиране аутомобиле стављају налепнице са натписом bahatoparkiram.com, односно адресом сајта удружења.

– Хоћу да едукујем људе. То је више од герилског приступа лепљења налепница. Моји плакати и илустрације треба да прошире свест свих учесника у саобраћају – објашњава млада дизајнерка.

Њен дипломски рад подељен је на три дела. Први је пано са стилизованом мапом ужег центра града око Музеја примењених уметности са скоро свим уцртаним паркинг местима. Ауторка је направила и рајснедле са малим аутомобилима на врху које ће сваки посетилац моћи да забоде на пано на месту где се паркирао.

Други део је Књига графичких стандарда а њен најинтересантнији део су Иванине замисли мајица, налепница, билборда и беџева са темом bahatoparkiram.com. Ивана је осмислила и знак за трамваје. На њему би писало „бахато паркираш” и односило би се на аутомобиле који се нађу трамвају на шинама.

Најгоре је у Улици краља Петра, објашњава Ивана. У централним градским улицама возачи се заустављају и насред  улице и онда ноншалантно одлазе да попију кафицу у неком од бројних оближњих кафића.

– Али ја се не обраћам само њима, већ и осталим учесницима у саобраћају, пре свега пешацима који због бахатих возача не могу да ходају тротоаром, али који као да су се навикли, не обраћају пажњу и не буне се.

У својој књизи осмислила је и нове саобраћајне знакове који подсећају возаче, кад их већ на то треба подсећати, да не треба да се паркирају на пешачком прелазу или насред улице, а што су све примери које је забележила и фотоапаратом. Трећи део њеног рада чине плакати на којима су, између осталог, презентоване и поруке возачима и пешацима: „Права правда је савест”, „Све је смешно док се догађа другима” и „Нико није тако глув као онај ко неће да слуша”.

Ј. Стевановић