Поглед на две стране

Председник Украјине Виктор Јушченко изјавио је на Четвртом светском конгресу Украјинаца, одржаном пре неки дан у Кијеву, да су најважнија достигнућа његове земље у протеклих петнаест година: "стицање независности, формирање државних институција, разрада проевропског и пронатовског курса и подизање друштвене свести и победа друштва 2004. године".

Јушченко је на својеврстан начин заокружио пут који је ова бивша совјетска република прешла, од 24. августа 1991, када је Врховна рада Украјине прогласила независност у складу са већ постигнутим договором о будућем функционисању тада још постојећег Совјетског Савеза, до данас. (Подсетимо, потписивање овог документа којим је СССР фактички престао да постоји, на извесно време је било одложено због неуспелог покушаја смене Михаила Горбачова.) У тих петнаест година Украјина је прошла кроз велике промене да би коначно зацементирала своју независност али и позицију унутар корпуса европских земаља.

Између НАТО и Русије

Како за "Политику" каже господин Анатолиј Олијник, украјински амбасадор у Србији, "у друштвеном животу су установљени демократски принципи, отпочеле су дубоке социјалне реформе и прелаз на тржишну економију. Почела је обнова украјинског језика и националне културе, религије, загарантована су права националних мањина. Све поменуто нашло је своје место и у уставу Украјине из 1996".

"’Наранџаста револуција’ с краја 2004. била је закономерни корак у развоју друштва. Она је показала да се наш народ више не мири са било каквим покушајима узурпације власти путем фалсификовања избора и гушења медија. Била је то дефинитивна промена целокупног украјинског друштва које је коначно спознало своју улогу и значај у демократском систему, али и одговорност за судбину земље", објашњава амбасадор Олијник.

Парламентарни избори одржани 26. марта ове године показали су да су Украјинци више били подељени око тога којој личности да повере вођење државних послова него којој идеологији да се приклоне, што је још један доказ зрелости друштва. Зато је и одлука председника Јушченка да под заједничку заставу позове све политичке странке присутне у новом сазиву парламента била и логично и најфункционалније решење. Уосталом, управо је прошлогодишњим сличним договором о привременом избору Јурија Јеханурова на место премијера прекинут опасан негативни тренд украјинске економије из 2005.

Одмах по стицању независности, Украјина је истакла своју кандидатуру за чланство у Европској унији и Западној војној алијанси. "Наши главни спољнополитички циљеви су пуна интеграција у ЕУ и улазак у НАТО као претпоставка за то", каже амбасадор Олијник и додаје: "Своју европску идентичност, преданост идеалима демократије и слободе наш народ је доказао целом свету током ’наранџасте револуције’".

"Истовремено, један од актуелних задатака јесте и побољшање односа са Русијом, посебно постизање узајамно прихватљивог договора о испоруци гаса Украјини. Наш улазак у европске и евроатлантске интеграције никако није супротан сарадњи са Русијом. И ЕУ и Русија су наши непосредни суседи и задатак нам је да на најбољи начин искористимо предности које нам такав положај обезбеђује", наглашава украјински амбасадор и подсећа да Украјина са државама такозваног заједничког економског простора (више бивших совјетских република) има промет у роби вредан чак 25 милијарди годишње. "Иза тога стоји 4-5 милиона радних места, пензије, буџети, плате итд. Нас то тржиште безусловно интересује", наводи украјински дипломата.

Овакав пут Украјине потврђен је и недавним потписивањем "Универзала (повеље) о националном јединству", чиме је отворен пут за стварање садашње украјинске владе на челу са Виктором Јануковичем. Интересантно је да су потписници овог документа једнако и заговорници и противници уласка земље у НАТО, што је у време мартовских избора било једно од питања око којег су се бирачи највише делили.

Сачувати језик

Наиме, поделу око чланства у НАТО многи Украјинци схватају и као разлаз са бившом совјетском матицом Русијом, са чиме већина, природно, не може да се помири. Један од разлога за овакав став лежи свакако и у чињеници да обичним грађанима још нико није на прави начин покушао да објасни ни мане ни предности овакве политике. На пример, недавна истраживања су показала да само један проценат Украјинаца зна тачно које је све ратове започео НАТО.

Повремени неспоразуми трају и око питања службеног језика. Мада у Украјини живи свега 17 одсто етничких Руса, руским језиком, који нема статус званичног, служи се половина становништва. Овај парадокс остатак је совјетских времена и честа тема у политичким дискусијама. "Настала је ситуација у којој држава мора да заштити не само језике мањина него и језик већинског староседелачког народа. Украјински језик може да живи и развија се само у Украјини. Уколико га сами не сачувамо, неће то за нас урадити нико други", закључује амбасадор Олијник.