Сужава се круг око ЈСО

Пет година после убиства Момира Гавриловића, бившег функционера Државне безбедности, београдска полиција на корак је од решавања овог злочина. Круг сумњивих је сужен око припадника злогласне Јединице за специјалне операције који су у притвору. Како "Политика" сазнаје од добро обавештених саговорника, у случају "Гавриловић" готово све се зна, али недостаје јак доказ са којим би осумњичени могли да буду изведени пред суд.

Потврђујући писање нашег листа, извори упућени у преткривични поступак наводе да је на месту убиства Гавриловића нађен материјал погодан за ДНК анализу. Наводно, реч је о опушцима, мада се помиње и длака. Уколико би вештачење показало да се тај ДНК материјал поклапа са узорком узетим од осумњичене особе, то би био довољан доказ за суд. Реч је о анализи којом се добијају кључни докази у кривичним поступцима, а према нашим сазнањима, управо је ту запело у истрази убиства Гавриловића.

Да би била обављена ДНК анализа, потребно је узети узорак од сумњиве особе, ради упоређивања. Уколико је реч о притворенику, дозволу за то мора да да судија, чијим му је решењем одређен притвор, а у том случају, како нам је објашњено, притвореник не може да се противи. Својевремено је од неколико притвореника београдског Окружног затвора, уз сагласност судија које им суде, узиман материјал за анализу ДНК, али поклапања са опушцима није било.

ДНК узорак тражен је и од Милорада Улемека Легије и судија Марко Кљајевић дао је дозволу да се то обави. Међутим, Улемек је рекао да ће дозволити да се од њега узме крв за ДНК анализу само под његовим условима.

– Тражили смо да ми обезбедимо бочице, иглу и шприц, да се све то запечати и да се пред нама обави анализа да би се избегле манипулације. Они то нису прихватили. Легијина понуда и даље стоји. Од тада је прошло пет, шест месеци и више нам се нису обраћали. Можда су нашли неког другог ко им је сумњив – каже адвокат Слободан Миливојевић, бранилац Милорада Улемека.

Он каже да су инспектори УБПОК-а са Улемеком обавили информативни разговор у вези са убиством Гавриловића. Његов клијент је тада рекао да нема никакве везе са тим догађајем.

Поклапање ДНК узорака без других доказа, неспорно би потврдило једино да је одређена особа била на одређеном месту или, у овом случају, да је неки осумњичени био на месту убиства Момира Гавриловића. То и даље не би значило да га је управо та особа и убила. Зато је потребно прибавити и друге доказе.

Неки извори тврде да је сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи у изјави специјалном тужиоцу говорио о позадини и мотивима убиства Гавриловића. За сада се не зна са сигурношћу на основу чега полиција сумња на неке припаднике ове формације, али је неспорно да има трагова који воде до њих.

Као разлог за уклањање Гавриловића, наводи се покушај да се исконструише сукоб између водећих странака ДОС-а, ДС-а и ДСС-а. Слична је била и позадина бомбашких напада на просторије Демократске странке Србије, за шта је оптужен "земунски клан". Гавриловић је, 3. августа 2001. године, на дан када је убијен, у Палати федерације говорио о корупцији у власти, па су налогодавци рачунали да ће то бити неизбежно повезано са његовом ликвидацијом. Подсетимо, криза у односима између странака Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице кулминирала је управо после убиства Момира Гавриловића и то је био повод да ДСС напусти ДОС.