„Газелини регенти” преузимају дужност

Делимичним затварањем аутопута и четири прилазне рампе ка „Газели”, гро оптерећења пренет је на Бранков и Стари савски мост. Песимисти би рекли да ваља сачекати велики талас повратка са годишњих одмора и армију школараца у септембру, али се мора признати да су „Газелини регенти” спремно издржали прве дане искушења. Бранков мост је пре почетка обнове „Газеле” пропуштао од 90.000 до 120.000 возила дневно, за колико је и пројектован, али се показало да његових шест трака могу да по(д)несу и више од тога.  Проблем је што улице са староградске стране у које се „улива” (Бранкова и Гаврила Принципа) немају ни изблиза толику пропусну моћ. Како би се проток колико-толико побољшао, Секретаријат за саобраћај је 1. јула „престројио” Улицу Гаврила Принципа од Улице Михајла Богићевића до Црногорске у једносмерну према мосту, а још од почетка фебруара на снази су и забране левог скретања са Бранковог моста у Поп Лукину, односно десног скретања из Улице царице Милице у Бранкову.

Сам Бранков мост је у релативно добром стању што се тиче конструкције и коловоза. Осим „ољуштених” преградних баријера и нешто веће буке приликом преласка преко спојница коловозних сегмената, ова саобраћајница преко Саве не пати од озбиљнијих „бољки”.

После реконструкције обављене пре две године, када су проширене коловозне траке и прилазне раскрснице, капацитет Старог савског моста је удвостручен, тако да може да издржи прелаз од 30.000 до 35.000 возила дневно, али се за ову ћуприју, пре почетка радова на „Газели” у просеку опредељивало свега 13.000 возача. Саобраћајни стручњаци сматрају да је то последица наизглед компликованих прилаза, нарочито за оне који нису из Београда, као и невелики капацитети раскрсница оптерећених семафорима. Није занемарљива ни чињеница да се, при доласку са новобеоградске стране, са „трамвајца” може једино десно, у Карађорђеву улицу.

Зато је Секретаријат за саобраћај пре неколико месеци променио режим рада семафора на раскрсници са мостом у Карађорђевој улици, тако што је „дуже зелено” дато возачима који из смера Железничке станице скрећу лево на мост. На истој раскрсници, за силазак са моста, десно у Карађорђеву, постављена је условна стрелица. На новобеоградској раскрсници са Старим сајмиштем продужен је зелени интервал за оне који стижу на мост, као и за возила која се крећу по шинама из смера „Генекса”.

Иако то директно не утиче на саобраћај, декоративно осветљење на Старом савском мосту често отказује. Претпоставља се да је разлог томе неочекивано висок ниво вибрација које пројектанти осветљења нису очекивали.

М. Л.

----------------------------------------------

Наследник „ланчаног моста” Краља Александра

– Бранков мост изграђен је 1956. на темељима моста Александра Првог Карађорђевића (подигнутог 1934) кога и данас многи сматрају једним од најлепших објеката у историји Београда. Са два пара армиранобетонских стубова рађених у српско-византијском стилу и конструкцијом која је висила на челичним ужадима, мост Краља Александра био је и главна траса трамваја за Земун. Миниран је на почетку Другог светског рата, свега седам година од отварања.

– За комунистичке владавине, Бранков мост званично се звао Мост братства и јединства. Овај назив никада се није усталио – Београђани су га понекад звали Савски мост или мост у Бранковој улици јер се надовезује на улицу названу по песнику Бранку Радичевићу. Заблуда је да је мост „крштен” по књижевнику Бранку Ћопићу који се убио скочивши са њега 1984. године.

– Мост је иначе познат по великом броју самоубистава која се изврше или покушају са њега. Сваке године око 40 људи реши да одузме себи живот скоком са Бранковог моста.

-----------------------------------------------

Пренет из Титела као „привремено решење”

(/Slika2)– Стари савски мост саградили су Немци 1942. године јер је мост краља Александра, тада једини преко Саве, био срушен. Након рата, Београђани су га звали „немачки”. Трамвајски саобраћај преко њега прорадио је 1984. године.

– Немачки грађевинци заправо су на Саву пренели стари тителски мост са Тисе. Замишљен као „привремено решење” у Београду, своју „дужност” обавља већ 65 година. У Тителу је после рата подигнут истоветан мост, „брат близанац” садашњег Савском мосту.

– Његово уништење, октобра 1944. године, спречио је учитељ Милан Зарић из Карађорђеве улице. Месец дана пре уласка партизана и црвеноармејаца у Београд, Зарић је свакодневно пратио где Немци постављају експлозив и каблове, а када је 20. октобра 1944. чуо поклике Руса у комшилуку, истрчао је из подрума и упутио се ка мосту.Недељама пре тога био је обузет „идејом да га пошто-пото спасе”. Испод трећег стуба спазио је дрвене сандуке са експлозивом и већ упаљен фитиљ. Зграбивши ашов који је лежао поред мртвог немачког војника, почео је да удара по детонатору док није пресекао „шиштећу” жицу.