Неслога појела пола милијарде марака

Од нашег дописника

Сарајево, 9. јула – Босна и Херцеговина прекршила је привремени споразум са Европском унијом, јер није донела закон о државној помоћи и формирала оперативно тело на нивоу БиХ, због чега би је ЕУ могла казнити ускраћивањем даље помоћи, извештавају сарајевски медији. Према неким проценама у питању је око пола милијарде марака које је Европа наменила босанскохерцеговачкој привреди.

Бошњачки политичари, попут Халида Гењца, председавајућег Заједничке комисије за европске интеграције парламента БиХ, „за пропуштену шансу” окривљују Републику Српску и њене званичнике. Они тврде да „због њихове искључивости није усвојен закон”, што је, напомињу, био један од основних услова из привременог споразума који је ступио на снагу првог јула 2008. године, а престао да важи пре неколико дана.

„Политичари из РС нису дозволили да се предлог закона, који су још пре две године урадили експерти Европске комисије, нађе на седници Савета министара БиХ, па ни у парламенту. Радили су то под изговором да то није надлежност државе БиХ, већ ентитета”, каже Гењац и поручује српским политичарима да су „одбацивањем закона показали да не желе јединствен економски простор у БиХ”.

Он сматра да је на делу опструкција европских интеграција којој се може стати „у крај” само кроз реформу Устава БиХ и то „на начин да се добију институције које важе за целу земљу, а не да имамо такве институције да РС има могућност да оспори све оно што је прихваћено”.

Из Републике Српске узвраћају да се не ради ни о каквој искључивости, него о потпуно логичном одговору на још један покушај подривања уставних надлежности РС, односно отимања и преношења на ниво БиХ, што „неизоставно прате и настојања бошњачких политичара да колеге из РС представе у очима међународне заједнице као некога ко кочи европски пут БиХ”.

Зоран Копривица, члан Заједничке комисије за европске интеграције, на критике упућене на рачун Српске и њених политичара одговара „да Републици Српској не пада на памет да опструише европске интеграције”, подједнако као што „јој не пада на памет да ни по коју цену прихвати условљавања са било које стране када је реч о њеним уставним надлежностима”.

„Закон о државној помоћи у надлежности је ентитета, то је регулисано Дејтонским уставом БиХ и РС никада неће прихватити такав закон на нивоу БиХ”, рекао је Копривица за наш лист, не искључујући могућност разговора о доношењу једног оквирног закона који би „на државном нивоу регулисао само одређене начелне ставове што се тиче државне помоћи”.

„Ми смо”, додао је он, „таоци једне политике која долази из бошњачких кругова, заправо сталних захтева за укидање Српске, за преношење надлежности са ентитета на БиХ, што је супротно Дејтонском уставу БиХ, прокламованим начелима и званичној политици РС и интересима српског народа уопште.”

Копривица сматра да су потпуно неутемељене тврдње да РС, тиме што брани своје уставне надлежности, кочи европски пут БиХ, напротив, каже он, „Републици Српској стало је да се Босна и Херцеговина што пре прикључи Европској унији” и она је „своју кооперативност у том смислу показала и доказала”.

Спекулације да „недоношење закона о државној помоћи нарушава јединствени економски простор у БиХ” не прихвата ни Љубиша Ћосић, саветник министра спољне трговине и економских односа БиХ.

„То су, најблаже речено, класичне медијске спекулације с обзиром на чињеницу да овај закон суштински третира проблематику контроле и организовања додељивања државне помоћи из јавних буџета. Према томе, његова веза са јединственим економским простором није директна, нити утиче на његово креирање и функционисање”, каже Ћосић.

Душанка Станишић