Прва премијерка Словачке

Први пут у историји Словачке на челу владе је једна жена – Ивета Радичова. Прва словачка премијерка је као кандидат Словачке демократске и хришћанске уније (СДКУ) до премијерске функције дошла захваљујући томе што је, за разлику од сад већ бившег премијера Роберта Фица, успела да формира коалициону владу. Словачки председник Иван Гашпарович именовао је јуче нову словачку владу, док је дан раније именовао премијерку Радичову, пошто је нешто раније досадашњи председник владе Роберт Фицо поднео оставку.

Новоформирана влада у парламенту, од 150 посланика, има подршку 79 посланика из редова четири странке деснице и центра – СДКУ, на чијем челу је бивши словачки премијер Микулаш Дзуринда, потом нове либералне странке Слобода и солидарност (СС), бизнисмена Рихарда Сулика, Хришћанског демократског покрета бившег европског комесара за образовање Јана Фигела и нове странке словачких Мађара Мост–Хид на чијем челу је Бела Бугар који је освојио гласове и Мађара и Словака захваљујући програму толеранције и мирног суживота. Сулик је јуче изабран за председника словачког парламента, а Бугар за потпредседника.

Подсетимо, појединачно је на парламентарним изборима 12. јуна победила до тада владајућа левица, односно странка Роберта Фица која, међутим, није успела да пронађе коалиционог партнера. Председник Гашпарович, који био веома близак бившем премијеру Фицу, поручио је новој влади да је у интересу земље да сарађују без турбуленција. Штавише, Гашпарович је Радичовој рекао да може да се догоди да се влада бави проблемима о којима она није ни сањала, будући да нико данас још не може да каже да се заиста завршила светска економска криза те, како каже, нико не зна шта чека Словачку и друге земље.

Новој коалиционој влади заиста предстоје бројни изазови у руковођењу најсиромашнијом земљом чланицом еврозоне. Радичова је обећала да ће инсистирати на привредним реформама и настојати да Словачку по стандарду приближи богатијим западним земљама.

„Потпуно смо свесни да смо суочени са озбиљним последицама економске кризе, да имамо огроман проблем незапослености, велику корупцију и регионалне разлике. Треба да испуњавамо своје обавезе у Европској унији и НАТО-у, спремни смо да развијамо добре односе са суседима”, казала је након именовања владе Радичова.

Први велики задатак нове владе у Братислави јесте позиционирање у односу на одлуку претходне владе да Словачка учествује у плану за стабилизацију зоне евра у оквиру ког би се земљама оптерећеним дуговима обезбедила помоћ од 750 милијарди евра. Странке у влади Радичове су се у току предизборне кампање томе противиле, а судећи према јучерашњем интервјуу Ројтерсу новоименованог словачком министра финансија Ивана Миклоша, изгледа да од тога неће тако лако одустати.

Иван Миклош, познат као главни архитекта словачких реформи од 2002. до 2006. године, којег је Светска банка прогласила за најуспешнијег реформатора у свету 2004. године, рекао је да је спреман да преговара у Бриселу о опирању Братиславе да финансијски помаже остале земље еврозоне. Он је за приоритете свога рада одредио заустављање убрзаног задуживања Словачке и консолидацију јавних финансија.

У петнаесточланом кабинету словачке премијерке је и њен страначки шеф Микулаш Дзуринда, који је изабран за шефа дипломатије, док је Јан Фигел из Хришћанског демократског покрета постао министар саобраћаја, туризма и регионалног развоја, који ће бити задужен и за коришћење европских фондова.

Аналитичари у првим оценама кажу да ће очигледно премијерка Ивета Радичова (54) бити задужена да поступци владе буду и социјално одговорни. Радичова је, иначе, професор социологије, а била је својевремено и министар за рад и социјална питања.

Све наде се очигледно полажу у концепт на основу којег је СДКУ предводио словачку коалициону владу пре Роберта Фица, када су економске реформе привукле неколико милијарди евра страних инвестиција, што је допринело значајном економском расту Словачке и уласку у ЕУ, НАТО и еврозону. Додуше, тада свет није био заглибљен у економску и финансијску кризу.

----------------------------------------------

Западни Балкан и даље приоритет

Спољнополитички приоритет у програму нове словачке владе остаје и даље и западни Балкан и његова европска интеграција, будући да на словачкој политичкој сцени већ дуго влада консензус о томе да је у словачком националном интересу да што пре у ЕУ уђу земље западног Балкана са Хрватском и Србијом на челу. Словачка политичка елита је сложна и око статуса Косова јер све словачке странке, осим Словачке мађарске коалиције, која није освојила ниједно место у парламенту, сматрају да би Братислава могла да призна независност Косова искључиво ако се на тај корак прво одлучи Србија.

Н. Радичевић