Подела блага ју-дипломатије

Брак између република Титове Југославије одавно је разведен, али као и у свакој бурној вези без потписаног предбрачног уговора, која почиње страствено, а окончава се мржњом, следи оно најтеже – подела имовине.

Ни готово две деценије после раскида, амбасаде, конзулати, резиденције, станови и плацеви широм света, који су припадали СФРЈ, још нису раздељени. Дипломатски преговори око дипломатског блага земаља сукцесора достижу врхунац, јер Србија мора да пресели особље из 24 дипломатско-конзуларна представништва, с тим да се бивши посвађани супружници не слажу око термина. Наша страна намерава да оконча бракоразводну парницу некада моћне југословенске дипломатије предајом кључева до краја идуће године, док Хрватска, БиХ, Словенија и Македонија траже да се, према дипломатској реторици, уселе у „најкраћем року”. Или, у преводу, одмах.

Половином прошлог месеца амбасадори и отправници послова четири државе послали су протестно писмо Србији зато што је у последњем тренутку отказала састанак Комисије за сукцесију дипломатско конзуларних представништава у свету, заказан за 17. јун, саопштивши да су на првом делу састанка 21. маја нашој страни изнели ставове о томе да је Србија, од потписивања Загребачке резолуције крајем 2006. године, имала довољно времена за пресељење свог дипломатско-конзуларног особља.
Генерална секретарка Министарства спољних послова Србије Мирјана Живковић, међутим, каже за „Политику” да у Загребачкој резолуцији, јесте дефинисана расподела 44 објекта, али не и рокови. 

„Мислимо да је предлог да се исељење обави до краја идуће године разуман рок. Међутим, 21. маја у Београду та сагласност није постигнута, а предвиђени наставак разговора, планиран за 17. јун у Сарајеву отказан је из техничких разлога. Србија жели добру регионалну сарадњу и зато ће следећи састанак бити организован када наша страна буде сигурна у успех састанка. Односно, када се рокови коначно утврде”, каже Живковићева. 

Према резолуцији из Загреба, Хрватској припада десет, БиХ осам, Македонији четири, Словенији три објекта. Њихова предаја бившим чланицама СФРЈ које Србија користи није јефтина работа, а управо чињеница да ће селидба у нове објекте представљати додатно оптерећење за буџет, јесте основни разлог тензија између екс-ју супружника.

У Споразуму о сукцесији, расподела дипломатско-конзуларне имовине води се као „анекс Б” и регулише власништво над 123 објекта – 67 амбасада и генералних конзулата, 33 резиденције, 17 станова и кућа и пет грађевинских парцела. То заправо представља деобни биланс дипломатско-конзуларне имовине бивше СФР Југославије, а о каквом је благу реч, сведочи податак да је на основу процене ревизорске куће „Peat Marwik” из 1992. године, коју је ангажовала УН, вредност на дан 31. децембар 1990. године износила 266,40 милиона долара.

„Двадесет објеката који припадају Србији, према тој процени, вреди 42,6 милиона долара, док су 24 објекта која напуштамо процењена на 44 милиона. Србија се стара о свим објектима у складу са Споразумом у оквиру расположивих средстава”, каже Живковићева. 

На наше питање, да ли ће МИП куповати или закупљивати нове објекте, пошто преда кључеве сукцесорима, она одговара да се Министарство спољних послова залаже за оно прво, за шта је добило позитиван сигнал и од владе и премијера. „Ту су могуће разне комбинације. Могуће је продати неке објекте или плацеве за којима више нема потребе, а за то можемо купити бар две зграде у другим земљама”, указује Живковићева.

Наша страна у примени „анекса Б”, иначе, покушава да утиче на примену и осталих анекса, јер Живковићева подсећа да Споразум о сукцесији није примењиван у осталим сегментима, поготово када је у питању враћање имовине српским предузећима на територији бивших република, као и остваривању права грађана Србије у новонасталим државама. Иначе се процењује да је имовина Србије и њених грађана и предузећа далеко већа у другим републикама од њихове имовине у Србији.

Подсетимо, споразум о сукцесији из 2001. године налагао је да земље потписнице најкасније шест месеци од парафирања, као акт добре воље изврше поделу пет објеката. Тако је 2001. године БиХ преузела амбасаду у Лондону, Хрватска амбасаду у Паризу, Македонија зграду некадашњег конзулата у Паризу, Словенија амбасаду у Вашингтону, а СР Југославија резиденцију у Паризу. Након распада СФРЈ, Словенија је у Клагенфурту задржала конзулат, Хрватска резиденцију у Бечу, док је све остало у поседу Србије.

У намери да омекшају бракоразводну парницу, помињане су и неке идеје да бивше југословенске републике заједнички користе барем једну зграду, по угледу на Скандинавце који деле амбасаду у Берлину, али је та замисао о дипломатском суживоту за сада утопија.

Осим утопијских, постоје и романтичарске теорије о дипломатском раздуживању Србије, са дозом жала да је у расподели имовине Србија могла боље да прође. Те тезе се заснивају на историјским списима који бележе да су поједине зграде, нарочито оне велелепне, купљене у време Краљевине Србије о чему нема доказа у дипломатском архиву. 
----------------------------------------------

Зашто Црна Гора не добија ништа

– Споразум из 2001. године је потписан од стране пет потписница – СРЈ, БиХ, Хрватске, Словеније и Македоније. Република Србија је у складу са Уставном повељом преузела све обавезе из међународних уговора, па тако и овог. О томе се и Црна Гора позитивно сагласила – напомиње Мирјана Живковић.

Александар Апостоловски