Београду шестина

Средствима Националног инвестиционог плана (НИП) у пројекте подстицања предузетништва, запошљавања и привредног развоја до краја наредне године биће уложено 165 милиона евра, најавили су на јучерашњој конференцији за новинаре министри привреде и финансија Предраг Бубало и Млађан Динкић.

Тиме би, по речима министра финансија, требало да се постигне равномерни регионални развој, јер ће Београду, који је најразвијенији, припасти само шестина тих средстава. Становници мање развијених средина, пропорционално степену сиромаштва, добиће више новца.

– Определили смо се да се окренемо будућности и да новац уложимо у нове пројекте који ће постићи најбоље резултате у области запошљавања, извоза и привредног развоја. За већ постојећа предузећа, уколико имају проблеме, решења имамо на друге начине, приватизацију или стечајеве – рекао је министар Бубало.

Један од најефикаснијих начина за привлачење страних инвеститора, али и решавања проблема које имају домаћи инвеститори попут локација за градњу, јесте формирање индустријских зона и паркова и зато ће за њих 49 у 50 општина бити потрошено у наредних годину и по дана 45 милиона евра. За привлачење директних страних инвестиција предвиђено је 20 милиона евра.

Кроз краткорочне кредите извозницима биће пласирано 15 милиона евра. Међутим, на тај новац неће моћи да рачунају велики извозници, већ мали и средњи чији је обим извоза између 300.000 и милион евра. Таквих је тренутно 575 предузећа и њихова роба чини 10 одсто свеукупног извоза.

За кредите за подстицај запошљавања и оживљавања производње у неразвијеним општинама предвиђено је 15 милиона евра, пет милиона евра мање намењено је за микрокредите за самозапошљавање, а тачно седам милиона евра за такозване кредите за почетнике.

Инкубатори за подстицање предузетништва у 14 општина који су већ показали добре резултате "повући" ће три милиона евра. Чак 88 пројеката комуналне инфраструктуре биће финансирано са 50 милиона евра од Националног инвестиционог плана и тиме би требало да буду решена нека од најзначајнијих локалних питања водоснабдевања, топлификације и осталог што није само од значаја за локално становништво, већ и за долазак страних инвеститора.

Млађан Динкић је навео и да је микрокредитима до сада отворено 10.000 нових радних места, а њих 1.555 кроз кредите недовољно развијеним општинама. Министар финансија је најавио нове кредите за запошљавање по ирском моделу, по коме би послодавац добио чак бесповратно од 2.000 до 10.000 евра за запошљавање нових радника, с тим што би морао да положи банкарску гаранцију на исти износ, увећану још и за камату. Овакве погодности Влада Србије, по његовим речима, неће давати заувек, већ само у наредне три године. Касније, по његовом мишљењу, потребе за таким кредитима неће бити.

Министар Динкић јуче је поновио да је Влада Србије донела одлуку да сопственим средствима заврши деоницу Коридора 10 на југу Србије и да је за то предвиђено 800 милиона евра од приватизационих прихода, али и 100 милиона евра донације грчке владе који раније нису могли да буду активирани, јер наша страна није имала свој део новца. Вишак приватизационих прихода у државној каси нарастао је на 1,833 милијарде евра, а пошто је за НИП предвиђено 1,250 милијарде евра, преостало је још око 600 милиона евра који се могу употребити за сервисирање спољног дуга.

– Почели смо преговоре са земљама повериоцима Париског клуба да дуг заменимо за инвестиције. Према пропозицијама поверилац нам може отписати петину дуга уз услов да ми својим средствима уложимо у неке пројекте за које они сматрају да су важни и за њих, као у инфраструктуру, екологију. Већ смо, на пример, дуг према Немачкој од 25 милиона заменили за пет милиона евра еколошких пројеката. За њих је, наравно, важно да цела Европа има добре путеве и то је наша шанса – рекао је Динкић.

-----------------------------------------------------------

Нема повластица

Министар финансија Млађан Динкић изјавио је да нема разлога да запослени у органима бивше државне заједнице приликом отпуштања имају повлашћени третман у односу на раднике у другим предузећима и да не види разлога да се држи запослена администрација која није потребна. "Не можемо сада да гомиламо администрацију, јер би то значило да сви грађани Србије треба да плаћају људе који нису потребни за ефикасни рад републичке владе. Ако смо прошле године урадили рационализацију радних места, а сад је одједном увећамо, то неће имати никаквог смисла", рекао је Динкић.

-----------------------------------------------------------

Фино штеловање курса

Коментаришући политику курса и захтеве да се извозницима исплати надокнада због јаког динара, министар привреде Предраг Бубало је рекао да би утврђивање губитака био Сизифов посао. "Било је и обрнутих ситуација, када су они профитирали, јер је курс стране валуте био прецењен. Подржавам мере НБС, јер политика курса не може да се води само преко понуде и тражње. Потребно је једно ’фино штеловање" које узима у обзир и борбу против инфлације и друге  макроекономске мере."

Министар финансија је такође изјавио да подржава монетарну политику курса коју води централна банка и додао да у том министарству нису забринути кретањима курса и јачањем националне валуте. "Све док извоз расте по стопи од 20 одсто на годишњем нивоу јак динар у средњем року неће штетити Србији", рекао је Динкић и додао да је због јачања домаће валуте буџет уштедео неколико милијарди динара чиме се суфицит у државној каси повећао.