Без деветог путника

Плутон је ражалован: није више планета као остале, девета у низу која облеће око Сунца, с нижим чином постао је планета-патуљак. У најновијој "небеској лутрији" он је једини губитник, преостала три изабраника су – одбијена.

Искрено говорећи, својом величином (нешто више од два пута тањи у обиму од – до сада и од сада – најмањег Меркура) није ни завређивао такав назив, а често је и стављан под сумњу. Расправе су учестале почетком деведесетих када су уочене замрзнуте космичке стене приближног стаса (и појаса) у истом Кујперовом појасу на ивици Сунчевог система.

Очекивало се, међутим, да ће астрономска конклава у Прагу у породични списак наше звезде уписати још три принове, а не да ће после 76 година избрисати једног сталног члана.

Зашто је изостао бели дим, иако је с великом извесношћу најављено – проширење?

Последњег дана заседања (четвртак) Међународног астрономског удружења гласала су само 424 учесника; више од четири петине од 2.500 из 75 земаља на отварању напустило је раније чешку престоницу. Испало је да је превагнуло изјашњење мање од пет одсто званичних проучавалаца небеских збитија (око 10.000 астронома у целом свету), што је изазвало подозрење и заподенуло потписивање захтева да се пресуда што пре преиначи.

Плутон испод кишобрана

На претходну се чекало дуже од седам деценија, уз подсећање да још од времена Николе Коперника (1473-1543), који је Сунце вратио у средиште нашег малог космичког света, није недвосмислено описано шта се подразумева под планетом. С више слуха за више силе, стари Грци су их, спрам звезда стајачица, називали луталицама или скитницама.

Плутонов положај девете и најудаљеније планете астрономи су годинама преиспитивали, тврдећи да се због малог обима (и масе) и издужене путање не може придружити друштву осам осталих. После седам дана жустрих препирки, у којима су потезана, чак, тумачења саме бити свемира, одузето му је звање (и чин) које је имао од открића 1930. Нови опис – шта је то, а шта није планета – требало би да испуни столећима старе празнине. И да с већом тачношћу одреди како ће се убудуће разврставати пратиље далеких звезда, чија се листа из године у годину продужује.

Иако су после јавног изјашњавања подизањем жутих папирића сви пљескали, видело се да има разочараних, чак озлојеђених. Стога их је Џослин Бел Бернел, стручњак за неутронске звезде из Северне Ирске, која је надгледала гласање, замолила да исход гледају са светлије стране.

"Може се приговорити да смо створили кишобран назван планета под којим постоје патуљасте планете", рекла је и изазвала громогласни смех када је почела да маше лутком пса Плутона из цртаних филмова Волта Дизнија испод правог кишобрана.

У очишћеном простору

Одлука међународног тела навела је низ захтева које небеско тело мора да испуни пре него што почне разматрање да му се одобри чланство у овај космички клуб. За сада је то ограничено на осам знаних планета: Меркур, Венеру, Земљу, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.

Према новим правилима, девета није дорасла: "Планета је небеско тело које кружи око звезде, има довољно гравитације да превлада круте силе, због чега је готово округлог облика, и очишћен простор око своје путање". Плутон је сместа искључен, јер се његова издужена орбита преклапа с Нептуновом. Зато је пребачен у нижи разред, патуљасте планете, замену за врсту коју су дуго звали мале планете.

Пропис се, свакако, протеже и на трећу сорту мањих небеских тела која круже око Сунца. Зваће се "мала тела Сунчевог система", што обухвата астероидe, кометe и остале природне сапутнике.

Коначан расплет је изненадио већину, јер противречи предлогу седмочланог одбора (астрономи, историчари и писци) да се девета не дира, а да се у нове унапреде Плутонов највећи пратилац Харон, Церера која је од открића 1801. извесно време то била, па је враћена међу астероиде, и такозвана Ксена (2003 UB313), мало већа и много даља од до сада последње. Астрономи су се, међутим, завадили и данима спорили.