Невиђено најзад виђено

НАСА је овлашћена да јави: први пут је непосредно доказано да постоји тамна материја.

Да будемо сасвим тачни: пре, отприлике, годину и по дана "Политика" је објавила да је радио-телескопима ослушнута прва тамна галаксија у сазвежђу Девице, око 50 милиона светлосних година далеко од Земље.

Тамне материје – према важећим космолошким претпоставкама – има пет пута више од обичне (барионичке) коју видимо и додирујемо.

Деценијама су се научници довијали како да открију ту неухватљиву твар, од које је, како се претпоставља, саздана четвртина космоса. Познато је да је део који можемо опазити, од атома и планета до звезда и галаксија, кудикамо мањи у поређењу са оним за који знамо да постоји, а не опажамо га. Нека недокучива сила држи звездана и галактичка јата да се не разлете по свеколиком бескрају.

Амерички астрофизичари и астрономи верују да су је сада уочили у запањујућем догађају, најстрахотнијем после "Великог праска" (Big Bang), у којем се пре 13,7 или 15,7 милијарди све зачело. У страшном судару (ослободило се највише енергије до сада, ако не рачунамо настанак) два огромна галактичка јата – једно мање, друго веће. Од нас су удаљена – по једнима три, по другима четири милијарде светлосних година – а налазе се у сазвежђу Карина. И тада су се раздвојиле уобичајена (видљива) и неуобичајена (невидљива) космичка пређа, из чега је проистекао закључак да је и ова друга опипљива.

Хрлиле су у загрљај

Ко год је срочио упутство за справљање космоса, познато је да се он састоји од пет одсто обичне грађе, петоструко више тамне и, чак, 14 пута више још загонетније – тамне енергије! Потоња је тек тајанствена и надмашује претходну привлачну, приморавајући галаксије и галактичка јата да се све брже удаљавају једне од других. Отуда преовлађујућа теорија да се космос убрзано и незадрживо шири од самог постања.

Поједини астрономи су радије призивали већ проучену гравитацију у своја тумачења, уместо чудновате привлачне силе коју нико никад није ни опазио, ни измерио. А сви су сагласни да је то толико несвакидашња замисао, да је на самој ивици лудила.

На први поглед помисао да је саткан од сасвим провидног ткања, као царево ново одело, звучала је бесмислено; ваљало је пронаћи слабе тачке у таквом размишљању.

За доказивање је одабрано јато галаксија, заведено у космолошке спискове као 1Е0657-56, са облаком узаврелог гаса у виду метка (неколико стотина милиона степени). На снимцима начињеним икс-зрацима са свемирског телескопа "Чандра" показало се да је тај облик последица космичких ветрова насталих у судару два галактичка јата веома великом  брзином. Хрлила су једно другом у загрљај с 4.500 километара у секунди, а да ниједан свемирски полицајац то није ухватио на својем радару.

Још једна осматрачница у путањи око наше планете ("Хабл") и две земаљске укључене су да измере колико има материје у јатима, уз коришћење лукавства званог "гравитационо сочиво". Oпшта теорија релативности Алберта Ајнштајна предвиђа да се светлосни зраци на путу до посматрача савијају под дејством небеских тела (и саме Земље). А колико ли се повију пролазећи поред моћних галаксија и још моћнијих галактичких гроздова? Да није тог привлачења, светлост би се расула на све стране.

У космичком мимоходу

Шта је, у ствари, снимљено?

Астрономи су се и раније питали каква то додатна невидљива сила привлачи галаксије и галактичка јата да успоре бежање једних од других, и не знајући јој порекло назвали су је тамна материја. Ни у поменутом оријашком судару није виђена, али је опажена сила привлачења која јој се приписује. Облак врелог гаса је, наиме, успорио као да је наишао на несвакидашњи отпор ваздуха. Али се то није догодило тамној материји, на коју не делује обична.

Најједноставније речено: две врсте материје су се разишле у "космичком мимоходу" без икаквих последица, што је потврдило претпоставку да неухватљива постоји.

На рачунарски обрађеном снимку уз овај напис виде се два ружичаста облака у којима је гро обичне материје два галактичка јата. Десни у облику метка јесте врели гас из једног јата који пролази кроз врели гас другог. Када је измерена укупна количина (маса) материје, у чему су учествовала и поменута три телескопа, испоставило се да се тамна материја крије у подручјима плаве боје и на левој и на десној страни.

Иако су астрономи више од стотину сати снимали дотични догађај (судари галаксија и галактичких јата нису неоубичајени) телескопом "Чандра", већ су се чула опречна мишљења да би тако смео закључак ваљало поткрепити још неким осматрањем, чак и опонашањем у лабораторијским условима (снажни акцелератори).

Ако нисте знали: највећа научна непознаница јесте – од чега је саздан космос.