Добро дошли у Србију

Можемо ми да волимо своју земљу колико год хоћемо, нити је забрањено нити штети, ако љубав не помути памет, али се истини мора погледати у очи. Ове године је мање странаца посетило Србију, него прошле и претпрошле! Мање је и домаћих гостију. Зашто? Како?

Нисмо конкурентни. Као да продајете ципеле за 100 евра, а сличне коштају у околним радњама 50. Скупи смо за оно што нудимо. Погледајте на Интернету цене у бечким и београдским хотелима! Скупље је домаће. Визна либерализација и „лоу кост“ авио компаније одвеле су домаће људе у иностранство, а странце нису. Јесте да немамо море, али имамо бање, планине, Дунав... У ствари, шта то ми имамо!? Шта све Србија има, што је негде скривено иза џомби овдашњих путева.

Питамо Иванку Тасић, из Панакомп травела, једне од ретких специјализованих агенција за домаћи туризам, шта би она препоручила за викенд туру странцима који се запуте у Србију.

Иванка бира Источну Србију, уз Дунав. Аранжман је назвала примамљиво: Мистика источне Србије. Археолошки пар Виминацијум, златни рудници Мајданпека, Рајкова Пећина – најдужа у Србији, 2. 304 метра. Ту је и природни феномен, камени мост на бесној, пенастој речици Веља Прераст, мост у облику шупље стене, висок 37 метара. Обавезан је обилазак неолитског насеља Лепенски вир. У повратку поглед на Голубачку тврђаву и место где је Дунав у целом свом току најшири, па купање на Сребрном језеру.

А шта странци који дођу у Србију у организацији Панакомпа, од онога што су видели, убележе као своје фаворите. На првом месту Опленац. Вероватно је да им се осим историје српске династије, допадају и локална вина по династичкој рецептури. Свиђа им се и манастир Враћевшница – то је уређен женски манастир на обронцима Рудника, у зеленилу је, склоњен од путева, смирује. Странци се позитивно изјашњавају и о боравку у домаћинствима у селу Клатичево, код Горњег Милановца. Интересује их и Овчарско – кабларска клисура: српска Света Гора. Манастир Никоље. Онда, нешто мање познато, етно парк „Терзића авлија“ у селу Злакусе, које се налази између Пожеге и Ужица. Злакусе је познато по грнчарима, а етно парк је добио награду 2008. као најбоље уређена етно-целина. Странци на својим Интернет форумима препричавају и путовање Шарганском осмицом, посету Мећавнику. Допада им се још и Тешњар, стари део Ваљева и љубазно особље Ваљевског музеја. Фасцинира их и прича о Сечи кнезова, коју чују у аутентичном амбијенту Муселимовог конака у Ваљеву, најстарије сачуване зграде у ваљевском крају, која потиче с краја 18. века.

„Шетај и откриј“ је једна врста специјализоване туре за странце која још није заживела. Намеру да је уведе у туристички живот Србије, има рођена Београђанка која сада живи у Паризу, Марија Николић.

„Статистике кажу да сваки трећи Француз практикује шетње у природи које имају некакву везу са културом и регионалним обичајима.“, прича нам Марија своју пословну идеју коју покушава да реализује. „На Међународном сајму туризма у Паризу, 2006. године, видела сам да Албанија, Црна Гора, Хрватска, Бугарска и Румунија имају пакет аранжмане за француске шетаче. Рандоне – шетња у природи, чинило ми се да је идеална  у Србији, па сам зато одлучила да се посветим рандонеу у нашој земљи.“, објашњава Марија.

Суочава се са многим тешкоћама, али је решила да не одустаје. Ове јесени, од 24-26. септембра, у њеној организацији и сарадњи са Скупштином града Београда, одржаће се Београдски фестивал цвећа. Овај фестивал би требало да буде спона француске уметности цвећа и наших обичаја у вртној култури. А сем тога, и неки увод у довођење француских туриста у Србију.

Марија тренутно покушава да „прогура“ пакет пешачких тура у Западној Србији. Оне би кретале из Ваљева, па на Увац, Мокру Гору, Тару, Златар, Сирогојно и Камену Гору. Планирано је да Французи спавају у сеоским домаћинствима, никако хотелима. Желе да једу сеоску храну, да причају са сељацима. Они желе активан одмор. Све време на ногама. Групе би биле мале, од 5 до 15 људи. Проблем су – цене.

„Мислим да бисмо успели са аранжманима за Француску, када би добили нешто ниже цене. Скупљи смо од Бугарске, а не нудимо нешто много више“, премишља се Марија Николић.

Да, цене су болна тачка српског туризма. И Иванка Тасић каже да смо неконкурентни у односу на окружење. Па нам презентује цифре – у 2008. години њена агенција је довела 5.138 странаца, махом Холанђана и Немаца. Следеће године 1.989, а ове ће бити отприлике исто толико. Општи тренд смањења страних гостију се види и из ових бројки.

Међутим, не треба губити наду. Наша земља је лепа а наши људи домишљати. Не морамо бити велесила у туризму, чак ни оно што се сада употребљава као контрапропаганда – „лидер у региону“ – ма, не, али можемо да будемо занимљиво место за викенд или продужени викенд. Иванка каже да су њихови амерички гости били одушевљени када су организовали плашћење сена. За даље, планирају трку трактора!? У плану је и стрижење оваца у Источној Србији. Свашта може да се смисли. Туризам чине детаљи.

Ненад Новак Стефановић