План уређења Бајдине пред одборницима Скупштине града

План детаљне регулације подручја Бајдине у Миријеву, где се годинама налазе багремар, шибље, дивље растиње и отпад који остављају несавесни грађани, коначно би сутра требало да буде једна од тачака дневног реда на седници Скупштине града. Многи Миријевци староседеоци и власници парцела на тој површини где су некада били виногради, воћњаци и њиве првог, другог и трећег реда који су опстајали све негде док „град није прогутао село” су у ишчекивању плана као решења за уређење овог простора где је стање катастрофално.

– План Бајдина обухвата 66 хектара и напокон је дошао на усвајање чиме се после дужег чекања коначно регулише та површина која је тотално запуштена. Неке опозиционе странке су више пута опструисале усвајање плана са идејом да ту остане самоникло растиње које ће временом да израсте у шуму, занемарујући чињенично стање на терену да је комплетна површина у приватном власништву више од 500 породица махом староседелаца – наводи се из Удружења грађана за зелено и уређено Миријево.

Остављајући ту локацију без плана који има пуну подршку управо тих власника парцела само се стимулише и интензивира непланска дивља градња.

– Такође, потпуно се занемарује чињеница да се генералним планом зелених површина, као и генералним планом града Београда комплетна територија Бајдине предвиђа за грађевинско земљиште, а предметним планом се само поступа по постојећим и важећим планским актима чиме град испуњава своје законске обавезе према власницима парцела. Штавише, овим планом је предвиђено чистих 15 хектара шуме која ће плански бити засађена на месту где је сада у већини нема. За тих 15 хектара град је успео да добије сагласност власника да њихово земљиште неће бити грађевинско и да ће ту бити зелена површина – кажу представници удружења.

Тај простор је све само не шума, како наводе поједини представници опозиционих партија и неколицина Миријеваца међу којима има и оних који и не живе у близини. Из године у годину Бајдину је заузимала шикара и кисело дрвеће. Некада се кроз овај део пролазило, али је то постало немогуће. На ободу улице изнад Бајдине никле су куће па чак и вишеспратнице углавном на дивље па су власници тих објеката своје канализације спровели директно у овај део изнад улица Матице српске и Михаила Булгакова. Усред Бајдине је настало „језеро” отпадних вода од чијег „мириса” када је топло, као што је то ових дана, не може да се дише. Полако су на овом делу ницале депоније земље, шута, смећа, грађевинског отпада, старог намештаја…

У међувремену променила се и намена земљишта које је из пољопривредног прешло у грађевинско па је део власника парцела добио и високе рачуне за порез.

– Порез плаћају на ништа. Нити ту земљу могу да продају, нити да је обрађују. Зато смо ми, углавном староседеоци, тражили да се план усвоји и да се овај део претвори у зону у којој може достојно да се живи. Е онда су се јавили разни активисти, међу којима је у првом моменту било и наших мештана, да кажу да је ово шума, да је то брана од загађеног ваздуха са депоније Винча, која је сада санитарна и на којој је смањено загађење, да ће ново насеље које никне овде направити хаос, да ће се доселити хиљаде и хиљаде људи – кажу у удружењу. Истичу да се оно што план предвиђа не поклапа са оним што се у медијима сервира и напомињу да ће план допринети развоју инфраструктуре и формирању додатних саобраћајница које се планирају да олакшају излазе из самог насеља  – једна ка Булевару краља Александра и друга ка Смедеревском путу

Многим суграђанима из Миријева, посебно власницима парцела у Бајдиној, који су за уређење овог простора, изградњу стамбено-пословног дела, али и вртића, школе, стабилизацију клизишта на коме би требало да се оформи квалитетна шума није јасно с којим циљем се опструисало толико година усвајање плана с обзиром на то да је на том простору Бајдине немогуће повратити воћњаке нити је могуће да шума сама израсте.

Градски одборници Зелено-левог фронта су и овог пута захтевали да се план повуче са дневног реда сутрашње седнице Скупштине града наводећи да су подржали грађане и удружења да би се спречило усвајање штетног нацрта ПДР-а.