Plan uređenja Bajdine pred odbornicima Skupštine grada

Plan detaljne regulacije područja Bajdine u Mirijevu, gde se godinama nalaze bagremar, šiblje, divlje rastinje i otpad koji ostavljaju nesavesni građani, konačno bi sutra trebalo da bude jedna od tačaka dnevnog reda na sednici Skupštine grada. Mnogi Mirijevci starosedeoci i vlasnici parcela na toj površini gde su nekada bili vinogradi, voćnjaci i njive prvog, drugog i trećeg reda koji su opstajali sve negde dok „grad nije progutao selo” su u iščekivanju plana kao rešenja za uređenje ovog prostora gde je stanje katastrofalno.

– Plan Bajdina obuhvata 66 hektara i napokon je došao na usvajanje čime se posle dužeg čekanja konačno reguliše ta površina koja je totalno zapuštena. Neke opozicione stranke su više puta opstruisale usvajanje plana sa idejom da tu ostane samoniklo rastinje koje će vremenom da izraste u šumu, zanemarujući činjenično stanje na terenu da je kompletna površina u privatnom vlasništvu više od 500 porodica mahom starosedelaca – navodi se iz Udruženja građana za zeleno i uređeno Mirijevo.

Ostavljajući tu lokaciju bez plana koji ima punu podršku upravo tih vlasnika parcela samo se stimuliše i intenzivira neplanska divlja gradnja.

– Takođe, potpuno se zanemaruje činjenica da se generalnim planom zelenih površina, kao i generalnim planom grada Beograda kompletna teritorija Bajdine predviđa za građevinsko zemljište, a predmetnim planom se samo postupa po postojećim i važećim planskim aktima čime grad ispunjava svoje zakonske obaveze prema vlasnicima parcela. Štaviše, ovim planom je predviđeno čistih 15 hektara šume koja će planski biti zasađena na mestu gde je sada u većini nema. Za tih 15 hektara grad je uspeo da dobije saglasnost vlasnika da njihovo zemljište neće biti građevinsko i da će tu biti zelena površina – kažu predstavnici udruženja.

Taj prostor je sve samo ne šuma, kako navode pojedini predstavnici opozicionih partija i nekolicina Mirijevaca među kojima ima i onih koji i ne žive u blizini. Iz godine u godinu Bajdinu je zauzimala šikara i kiselo drveće. Nekada se kroz ovaj deo prolazilo, ali je to postalo nemoguće. Na obodu ulice iznad Bajdine nikle su kuće pa čak i višespratnice uglavnom na divlje pa su vlasnici tih objekata svoje kanalizacije sproveli direktno u ovaj deo iznad ulica Matice srpske i Mihaila Bulgakova. Usred Bajdine je nastalo „jezero” otpadnih voda od čijeg „mirisa” kada je toplo, kao što je to ovih dana, ne može da se diše. Polako su na ovom delu nicale deponije zemlje, šuta, smeća, građevinskog otpada, starog nameštaja…

U međuvremenu promenila se i namena zemljišta koje je iz poljoprivrednog prešlo u građevinsko pa je deo vlasnika parcela dobio i visoke račune za porez.

– Porez plaćaju na ništa. Niti tu zemlju mogu da prodaju, niti da je obrađuju. Zato smo mi, uglavnom starosedeoci, tražili da se plan usvoji i da se ovaj deo pretvori u zonu u kojoj može dostojno da se živi. E onda su se javili razni aktivisti, među kojima je u prvom momentu bilo i naših meštana, da kažu da je ovo šuma, da je to brana od zagađenog vazduha sa deponije Vinča, koja je sada sanitarna i na kojoj je smanjeno zagađenje, da će novo naselje koje nikne ovde napraviti haos, da će se doseliti hiljade i hiljade ljudi – kažu u udruženju. Ističu da se ono što plan predviđa ne poklapa sa onim što se u medijima servira i napominju da će plan doprineti razvoju infrastrukture i formiranju dodatnih saobraćajnica koje se planiraju da olakšaju izlaze iz samog naselja  – jedna ka Bulevaru kralja Aleksandra i druga ka Smederevskom putu

Mnogim sugrađanima iz Mirijeva, posebno vlasnicima parcela u Bajdinoj, koji su za uređenje ovog prostora, izgradnju stambeno-poslovnog dela, ali i vrtića, škole, stabilizaciju klizišta na kome bi trebalo da se oformi kvalitetna šuma nije jasno s kojim ciljem se opstruisalo toliko godina usvajanje plana s obzirom na to da je na tom prostoru Bajdine nemoguće povratiti voćnjake niti je moguće da šuma sama izraste.

Gradski odbornici Zeleno-levog fronta su i ovog puta zahtevali da se plan povuče sa dnevnog reda sutrašnje sednice Skupštine grada navodeći da su podržali građane i udruženja da bi se sprečilo usvajanje štetnog nacrta PDR-a.