СРП чека сабљу

Само oд 63 спроведене препоруке за укидање или измену непотребних и сувишних прописа привреда ће уштедети – 50 милиона евра.

Да су сва министарства и државне институције спровела свих 217 препорука, до краја прошлог месеца када је гиљотина прописа требало да буде завршена, уштеда би била 190 милиона евра. Ово су кључни подаци из другог кварталног извештаја о стању административних препрека за пословање у Србији, који су сачинили владина Јединица за свеобухватну реформу прописа и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД).

Владимир Чупић, председник Управног одбора Алијансе, био је веома критичан према односу државе у овом послу и тим поводом оценио да свеобухватна реформа прописа није дала задовољавајуће резултате.

– План реформе прописа није реализован и апелујем на надлежне да им овај пројекат буде приоритет. Чини се да се реформе не спроводе конзистентно и да сва министарства и надлежни не деле исти ентузијазам за поправљање привредног амбијента – казао је он на јучерашњем округлом столу „Регулаторна реформа Србије – како из лавиринта”.

Привредници су кроз НАЛЕДОВУ акцију „Из лавиринта” указали на читав низ процедура које ометају, поскупљују и онемогућавају њихово пословање. Чупић указује да Србија мора постати отворена средина за домаће и стране инвеститоре који не желе да чекају у редовима већ да на једноставан и лак начин реализују пословну идеју без сувишних процедура.

– Свесни смо ризика да се упрошћавањем процедура поједностављује администрација и да одређен број људи остаје без посла. То је највећи проблем реформе. Ипак, само коренита промена може да доведе до тога да се отварају нова радна места у профитабилном, односно производном сектору – наводи Чупић.

Извештај према коме су министарства финансија, инфраструктуре и економије спровела највише препорука припреман је, сматра Чупић, на основу доступних података, али до њих често није лако доћи па се темпо реформи не може предвидети. Чупић сматра да су многи подаци и даље недоступни и нетранспарентни и зато апелује да јавност мора бити укључена у реформу. Ипак, каже, охрабрује податак да су поједина министарства била ажурна у последња два месеца и да се реформа наставља.

Бранко Радуловић, из владине Јединице за свеобухватну реформу прописа, наводи да је 150 препорука у фази спровођења, што је 88, 5 одсто од укупно 217 колико је усвојено. Он је навео разлоге због чега гиљотина прописа није спроведена у року. Препоруке за укидање неких прописа, које је влада усвојила у октобру и новембру прошле године, нису могле бити испоштоване јер је реално рок био кратак. Други разлог су различити ставови регулаторних тела, Јединице за свеобухватну реформу прописа и привреде. Наравно ту је и кашњење министарстава и других институција у примени и спровођењу реформе. Радуловић је оценио да је Србија по успешности тих реформи у нивоу са земљама окружења и напоменуо да је посебно значајно што су поједина министарства ове године предузела значајне кораке на спровођењу тих препорука.

Зоран Радоман, директор регионалне Пореске управе за Војводину, оцењује да је 217 препорука мало и да треба треба укинути око 8.800 прописа. Битно је, каже, да се прописи који застаревају постепено укидају, јер у супротном реформа после неколико година неће имати ефекта.

Будући да привреда има највише замерки управо на рад Пореске управе, Радоман објашњава да у раду те институције не постоји континуитет и наводи да је до сада промењено пет директора. Они су ипак успели да уведу једношалтерски систем, кол центар и у фази су увођења јединственог регистра пореских обвезника. Он је навео пример да је у прошлој години у систем пореске управе унето више од седам милиона пореских пријава, донето више милиона решења у утврђивању и наплати пореза и донето стотине хиљада записника, закључака, уверења, потврда и других аката, због чега је, како је рекао, те процедуре потребно поједноставити како би пословање управе било брже и ефектније. А као разлог што се реформа брже не спроводи навео је повећан обим посла порезника, као што су процена тржишне вредност непокретности, контрола локалних прихода...

Душан Васиљевић, шеф правног тима пројекта „Мега” који финансира УСАИД, сматра да је од суштинског значаја што се тиче реформи утврђивање прецизне информације колико коштају административне обавезе у појединим општинама. У некима се каже фирмарина плаћа, у некима не. Као пример је навео да се у појединим општинама такса за трговину шећером на велико плаћа 85.000 динара, а за трговину кафом 181.000 динара.

Васиљевић је казао да је то истраживање показало да је потребно 35 радних дана да се плате сви порези.

М. Авакумовић