Аријевци из фабрике

У јеку расправа о бауку нацистичког наслеђа, које данима плене пажњу немачке јавности – подстакнуте такорећи литерарним признањем Гинтера Граса да је као голобради војничић био припадник оклопне СС дивизије – постављено је занимљиво питање друге врсте: може ли се историја поновити? Колики утицај имају нацистичке надриидеологије на немачку омладину данашњице?

Страховања демократски настројене јавности да би извесно све бројнија армија младих Немаца, разочарана последицама рецесије и социјалном несигурношћу, могла да се окрене учењима Хитлерових идеолога, о привилегованом праву господарског соја, херенрасе на бољи живот од осталих смртника, прихваћена су као пожељна перспектива од неонацистичких организација. У свим стратешким размишљањима присутна је и препознатљива теза о изласку у сусрет омладини – будућим барјактарима рајха – у духу крилатице, на младима свет остаје...

Идеолози и стратези нацистичке рестаурације, при том, посебну пажњу поклањају образовању нове аријевске елите. Према сазнањима немачких уставобранитеља, ти будући прваци, или "штандартенфирери", свеједно, васпитавају се, далеко од очију јавности, у специјалним камповима.

Амбициозни планови

Колике су димензије неонацистичке образовне мреже недавно је, стидљиво и анонимно, саопштено јавности. Када су се грађани севернонемачког градића Делменхорст организовали, не би ли предухитрили активисте неонацистичке странке НПД и откупили запуштени хотел, који је страначко руководство већ прогласило будућом локацијом своје, аријевске академије, из централе немачких уставобранитеља се огласио један "извор": "...Ма колико акција служила на част демократски настројеног грађанства Делменхорста, сврсисходност надметања је маргинална. Широм Немачке већ постоје сличне академије, па једна више у низу неће превагнути."

Колико академија постоји, појаснила је Андреа Репке, новинар и активиста једне невладине организације за супротстављање рестаурацији нацизма: "Према нашим сазнањима, нацисти су у последњих неколико година откупили преко педесет двораца, фарми и напуштених фабрика, од Северног мора до Баварске."

Објектима намењеним образовању нове нацистичке елите управља фондација "Заоставштина Вилхелм Титјен за фертилизацију (аријевског соја)", са седиштем у лондонском кварту Кенсингтон. Основао ју је озлоглашени хамбуршки нациста и адвокат Јирген Ригер, средствима из тестаментарног наслеђа бившег парадног нацисте Вилхелма Титјена, преминулог 2002. године: од младости стерилан, Титјен је животни смисао нашао у подстицању система за унапређење расно подобног наталитета.

Капитал се процењује на суму између четири и пет милиона евра, а уз донације имућних активиста и симпатизера износ расте из месеца у месец. "Амбициозни планови нису оствариви без одговарајућег капитала", цинично је приметио адвокат Ригер. Уз појашњење шта је циљ поменуте фондације, наиме рестаурација аријевске расе, додао је да га ни најмање није брига да ли ће због своје изјаве доћи у сукоб са постојећим законом о забрани нацистичке агитације. Ригер је већ неколико пута правоснажно осуђиван због ширења нацистичке пропаганде, па ипак није изгубио дозволу да се бави адвокатуром, што се у пракси обично дешава.

Финансијери из потаје

Ко, поименце, подржава амбициозне нацисте у експерименту формирања нове аријевске расе?

У кругу уставобранитеља незванично се помињу најимућнији и најутицајнији, каже се, симпатизери, од индустријских магната који су још у време Трећег рајха радили за добробит Хитлеровог режима, до неколицине високих официра немачког Бундесвера. У прилог последњој примедби иде чињеница да је војска продала тој фондацији ареал близу градића Дерферден, са укупно 26.000 квадратних метара површине, где се данас млади нацисти обучавају у вештинама "одбрамбеног" спорта.

Амбиције архитеката нове аријевске расе, међутим, не престају на немачким границама. Како је недавно званично саопштено, фондација је власник и старог дворца у јужној Шведској. Онамо се, за сада, упућују млади аријевци из Немачке, не би ли упознали прапостојбину опевану у епосу Нибелунген. Семинари у дворцу, наравно, добродошла су прилика и за дружење са вршњацима из Шведске, посебно са припадницима супротног пола: "Нова елита је обавезна, како својој традицији, тако и идејама прадедова, да води бригу о будућем, расно чистом нараштају."

--------------------------

"Хитлеров крст"

 "Тешко гостима, када кувар почне да сањари о освајањима у стилу војсковођа", приметио је млади Винстон Черчил у једном ресторану за време свог службовања у Индији. Анегдота из бивших времена, међутим, поново је актуелна, откако је у Бомбају отворен ресторан под именом "Хитлеров крст". Суочен са оштром критиком, његов власник је објаснио да је реч о игри појмовима: "Ако је он (Хитлер) силом покушао да покори свет, ја ћу кулинарством да га освојим", рекао је, одбивши при том да промени име локала.