Грци одбили да испоруче Виловског

Врховни суд Грчке одбио је јуче захтев Министарства правде за екстрадицију рашчињеног протосинђела Симеона (Дејана) Виловског, против кога је Виши суд у Београду покренуо истрагу због сумње да је злоупотребио службени положај. Одлуком грчког суда, некадашњи лични секретар владике Артемија, умировљеног епископа рашко-призренскогјуче пре подне пуштен је из притвора у коме се налазио од 11. марта када је, по међународној потерници, ухапшен у предграђу Солуна.

Према речима Бранислава Тапушковића, браниоца Симеона Виловског, грчки суд је захтев за екстрадицију његовог брањеника одбио с обзиром на то да је послат „без икаквих доказа”.

– Ареопаг, грчки Врховни суд, укинуо је одлуку првостепеног суда да Виловски буде изручен Србији, а потом донео решење којим се захтев за екстрадицију одбија. Суд, односно веће састављено од седам судија, 6. јула је одржао суђење и после вишечасовног већања донео одлуку да не усвоји молбу српског Министарства правде за изручење Виловског. Та одлука је, међутим, тек јуче саопштена – објашњава Тапушковић.

На питање хоће ли се његов брањеник вратити у Србију, Тапушковић одговара да Виловском тако нешто „не пада на памет” будући да је Виши суду Београду донео решење којим му се одређује притвор.

– Истог тренутка када би ушао у Србију, Виловски би био ухапшен. Он ће вероватно у Грчкој сачекати крај судског поступка пошто очекујем да ће му се судити у одсуству – каже Тапушковић.

Министарство правде Србије саопштило је јуче да још није добило званично обавештење од надлежних органа Грчке о статусу захтева за изручење Виловског.

Виши суд у Београду покренуо је, средином фебруара, истрагу против Предрага Суботичког, директора Епархијског центра „Раде Неимар” и недавно рашчињеног Симеона Виловског. Истрага против њих покренута је због сумње да су незаконито присвојили 350.000 евра, намењених за обнову сакралних објеката на Космету. Кривичну пријаву против двојице осумњичених поднео је Свети архијерејски синод, који је почетком фебруара донео одлуку да покрене канонски поступак против владике Артемија. Како су тада истицали чланови „црквене владе”, у „проблематичним трансакцијама нема присуства епископа рашко-призренског, али је његова одговорност у томе што је дао превелика овлашћења својим сарадницима”. Као један од сведока у истрази саслушан је и владика Артемије, који је на последњем заседању Светог архијерејског сабора почетком маја разрешен управљања Епархијом.

За Виловског, владика Атанасије, умировљени епископ захумско-херцеговачки,у време када је био привремени администратор Епархије рашко-призренске, изјавио је да је проневерио новац од народних кухиња на Космету, као и да је од тих пара „зидао и градио”, па и да поседује кућу у Грчкој, управо у Солуну где је и ухапшен. Тада је истицано да је Виловски постао и клирик Грчке православне цркве, али, како је објашњавано, то неће спречити да се против њега води поступак за утврђивање одговорности.

Одлуком црквеног суда Епархије будимљанско-никшићке лични секретар владике Артемија лишен је свештеничког и монашког чина и враћен у ред лаика са световним именом Дејан Виловски, а искључен је на три године из црквене заједнице. Велики црквени суд Српске православна цркве потврдио је ову пресуду 11. јуна „једногласном одлуком”, чиме је она постала извршна и коначна.