Заметак се не оштећује

Можете извући једну ћелију и умножити је у матичне, а да не оштетите људски заметак. Обећавајући поступак који, по свему судећи, заобилази моралне замерке, извели су амерички научници и своје постигнуће објавили у угледном часопису "Природа" (Nature).

Досадашњи начини узгајања завршавали су се уништењем клице из које је требало да израсте човек.

Хваљене да су у стању да се преобрате у посестриме ма којег будућег ткива и органа, до сада су издвајане из ембриона претвореног у шупљу громуљицу, названу бластоциста, при чему је он разаран.

Нов начин, усавршен у компанији "Едвансд сел текнолоџи" из Масачусетса, показао је први пут, према речима директора за медицинска истраживања Роберта Ланзе, да је то изводљиво без угрожавања могућег живота. И то знатно раније када су се грудвице за настанак будућег бића поделиле на само осам до десет ћелија.

Хоће ли то уклонити препреке овим истраживањима, нарочито постојеће законске забране у САД?

Све подсећа на захват увелико коришћен у вештачкој оплодњи (in vitro fertilization), у којем се појединачна ћелија усиса из заметка да би се рано проверила могућа наследна обољења. И после таквих испитивања рођено је, како је саопштила америчка компанија, више од 1.500 здравих беба.

Прошле године поменута истраживачка дружина је нову технику применила на мишевима и добила лозе матичних ћелија. Следећи корак састојао се у узимању 16 сувишних људских ембриона, преосталих из вештачке оплодње, и одгајања тзв. ћелијске културе у лабораторијским посудама.

Од 91 ћелије узете из 16 ембриона две су преживеле осам месеци и биле су у стању да се преобразе у разноврсна ткива. У огледу су једни замеци, напросто, растављани на саставне ћелије; а остали су наставили развиће и после извлачења једне једине, као што се то чини у генетским пробама пре убацивања у материцу.

Професор Роберто Ланза је изјавио да је достижан исход с већим постотком ћелијских низова (линија), уколико се услови узгајања боље подесе. Неколико других истраживачких тимова окушало се на истом задатку, али још нису обелоданили своје резултате.

Морални ћорсокак

Показало се да је могуће убудуће створити колико год пожелите ћелијских линија без оштећења или нарушавања развића ембриона, објашњава биоетичар Роналд Грин са Дартмут универзитета, саветник за ова питања у поменутој компанији, подсетивши да је то пут да се изиђе из постојећег моралног ћорсокака.

Још 1995. Конгрес САД је одлучио да влада не сме новчано да потпомаже проучавања у којима се разарају људски замеци. Шест година доцније председник Џорџ Буш млађи изјавио је да је савезна каса доступна само испитивањима 61 линије матичних ћелија људског заметка која су започета, где је "одлука у вези са животом или смрћу већ донета".

Хамлетовска недоумица

У суштини, нема подршке стварању нових – свеједно да ли су из постојећих или клонираних ембриона.

Најновији продор је, према речима Роберта Ланзе, одговор на све моралне недоумице, иако у јавном мнењу преовладава бојазан да ће уклањање ћелије из заметка умањити изгледе усађивања у мајчину материцу или изменити развиће које ће уродити здравственим тегобама будућег потомка. Опасност је мала и поступак се изводи на клицама новог живота које су ионако подвргнуте генетским проверама.

Дотични је, иначе, најавио да не очекујемо скорашњу примену на људима, али да вреди наставити изучавање. Уз помало хвалисаву понуду да ће све будуће линије матичних ћелија бити бесплатно на располагању истраживачима.

Ниједан од досадашњих начина не удовољава свим замеркама, не верујем ни да ће најновији, упозорио је Том Мари, председник Хејстингс центра за биоетику у Њујорку.

Научници и остали су се поново сврстали у два супротстављена табора, с већим или мањим разликама у мишљењу. Питер Брод, професор гинекологије и акушерства на Кингс колеџу у Лондону, не може да се начуди зашто се не покупи хиљаде употребљивих ћелија из постељице након порођаја, наместо да се појединачна исисава из здравог заметка с малим изгледима да се претвори у лозу матичних ћелија.

Да ли ће се овдашњи зналци и ини поборници укључити у расправу, имајући на уму да Србија намерава да се ухвати у ово коло (дала динар да уђе, а два да .....) или ће и даље мудро ћутати? Можда питање превазилази оквире чувене хамлетовске недоумице?

Станко Стојиљковић

----------------------------

И даље контроверзе

Студија коју је компанија АЦТ публиковала лепа је демонстрација да из раног (осам ћелија) људског ембриона можете добити нову линију ембрионалних матичних ћелија. По реаговањима које видим у научном и тзв. нестручном свету и даље остаје као контроверзна метода добијања нових линија матичних ћелија из више разлога.

Прво, с једне стране, оваква процедура је важна јер доказује потенцијал једне једине бластомере за добијање матичних ћелија, а с друге, врло је неефикасна, захтева додатну микроманипулацију ембриона и специфичне и компликоване услове за културу изоловане бластомере.

Друго, с једне стране "поштеђује" ембрион, а с друге, путем биопсије и микроманипулације, може се оштетити цео ембрион, јер одстрањивањем бластомере редукујете његову шансу на нормалан развој.

Треће, с једне стране "поштеђује" ембрион, с друге, јављају се гласови да и та изолована витална бластомера, можда, поседује потенцијал да се развије у живо биће.

Ову методу већина научника види као притисак америчких истраживача на Бушову администрацију која финансијски не подржава деривацију нових линија из прекобројних ембриона, зато студија и долази из САД. У већем броју земаља (укључујући Шпанију), у којима је добијање нових линија матичних ћелија из прекобројних и поклоњених ембриона дозвољено, научници се не баве том процедуром из горе поменутих разлога.

Научници у Европи, рецимо, сматрају да сви прекобројни ембриони треба да се употребе у научне и медицинске сврхе, а не да се униште. Зато настаје притисак америчких научника јер само у САД има 400.000 замрзнутих ембриона који ће се, у буквалном смислу речи, бацити и уништити. Председник Џорџ Буш и даље с танком већином не подржава коришћење матичних ћелија у научне и медицинске сврхе.

Проф. др Миодраг Стојковић