Kрај се не назире

Ни после више од четири и по године од отварања стечаја над некада четири највеће српске банке, крај се не назире. За Инвестбанку и Беобанку овај маратонски процес би евентуално могао да се оконча за две-три године, док је за Београдску и Југобанку он неизвестан, јер се стечај спроводи и за пословне јединице у Њујорку и на Кипру.

Врзино коло у дужничко-поверилачким односима никако да се одмота зато што су највећи дужници некадашњих стубова српске привреде управо предузећа која су у поступку приватизације, односно реструктурисања.

Стечај је изузетно сложен, с обзиром на то да је целокупна српска привреда пословала преко ових банака, а како за наш лист каже Добрила Хајдуковић, директор за стечај у Агенцији за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију банака, проблем више представља и одвојени стечај у агенцијама Београдске банке и Југобанке у иностранству. Уз све то, деобни биланси између великих система и њихових пословних јединица нису сачињени.

– Четири велике банке у стечају су до сада оствариле значајан приход продајом имовине, наплатом потраживања и издавањем пословног простора у закуп – истиче Хајдуковић. – До сада је наплаћено 5,7 милијарди динара. Путем лицитације и тендера је продато око 60 одсто укупне имовине  и остварен приход од скоро 3,8 милијарди динара. Само у прошлој години од продатих непокретности наплаћена је 1,1 милијарда динара. На седам лицитација и осам тендера током 2005. године понуђено је 129 објеката. Од тога је продато 44 непокретности од којих је 30 у власништву Инвестбанке, Беобанке, Југобанке и Славија банке. Од некада највеће четири банке остало је непродатих око 350 објеката са 310.000 квадратних метара чија је вредност процењена на око 120 милиона евра.

Велики проблем је, додаје, што су поједини објекти у власништву банака у стечају неукњижени због недостатка документације и неустројених катастара непокретности у Србији. У припремама  за продају стручне службе Агенције чине напоре да се ти објекти укњиже и легализују у земљишним књигама. То је разлог што за известан број објеката још није извршена процена.

Продаја непокретности банака је све тежа, а разлози су многобројни. Како наводи саговорница, њихова вредност је процењена у еврима пре 2–4 године када су овлашћени проценитељи полазили углавном од нивоа уложених средстава у објекте и нису их прилагођавали тржишној ситуацији. Стога су цене веома високе. С друге стране, устаљена је пракса да се после неколико безуспешних продаја цена смањује за одређени проценат. То води у реакцију тржишта у очекивању ниже цене при следећој понуди. Истовремено, на тржишту непокретности, које посебно користе банке, купци се пре одлучују за новоизграђене објекте него за старе, релативно скупе, који захтевају велика улагања.

Целокупан пословни простор који није укњижен углавном је издат, да би се рационално искористио до укњижбе, а потом продао. Од издавања укупно 80.741 квадрата током прошле године остварен је приход од 570 милиона динара. Закупци пословног простора су највећим делом нове банке, а из тог прихода сервисирају се трошкови стечајног поступка. Објекат Беобанке на Зеленом венцу 18, у којем су сада смештене државне службе, пренеће се Републици Србији, на име измирења дела обавеза банака по основу старе девизне штедње.

Од продаје трајних улога банака у стечају и ликвидацији, у другим правним лицима до сада је добијено око 976 милиона динара. Агенција је прошле године, први пут у пракси вођења стечајног поступка, спровела продају ненаплативих потраживања банака у стечају. Продаја кредита, као вид уновчавања имовине банака, убрзава стечај покренут пре више година. Међутим, покушаји наплате су били неуспешни јер су потраживања била лошег квалитета.

Сваком дужнику је најпре била понуђена могућност да измири обавезе уз 30 одсто дисконта. Дужницима, који су прихватили, кредити су искључени са листе потраживања понуђених на продају.

Потраживања укључена у продају су од приватних и приватизованих предузећа, затим јавних предузећа која немају дуговања према Париским и Лондонским клубу или другим обавезама Србије, затим потраживања од осталих фирми која нису у надлежности Агенције за приватизацију, као и од дужника у стечају или ликвидацији.

Како процес стечаја може да траје годинама, Добрила Хајдуковић напомиње да не постоји начин да се у овом моменту процени да ли ће икада било који износ бити наплаћен. Посебан проблем је, додаје, што поједина оригинална документа недостају, а банке у стечају имају само њихове фотокопије. Агенција је продајом ненаплативих потраживања до сада наплатила 11,51 одсто номиналне вредности.

---------------------------

У банкроту 13 банака

Током прошле године Агенција је спровела стечајни и ликвидациони поступак у 12 банака од којих је у Дијамант банци окончан. Стечајној "породици" ове године су се придружиле КЕБ и МБ банка.

Продајом непокретности и удела и учешћа банака у стечају, али и издавањем у закуп и наплатом потраживања укупно је од 2002. до краја 2005. године Републици Србији пренето 7,3 милијарде динара.

-----------------------------

Паре у иностранству

Током деведесетих година преко Београдске банке и њених офшор компанија на Кипру легално и илегално изнете су милијарде долара. Међутим, колико је тачно српских пара "испарило" и где су оне сада – остало је енигма. Југобанка, према пословним књигама, интерно потражује од пословне јединице у Њујорку око 106 милиона долара, а Београдска банка од Агенције у Њујорку око 300 милиона долара.

------------------------------

Спорови због имовине

На лицитацији у марту ове године продато је 13 непокретности на територији БиХ по укупној цени од 1,1 милион евра. Одређени број објеката у бившим републикама је и даље под спором. Рецимо, Југобанка само у Хрватској има 86 објеката и неизвесно је да ли ће уопште бити наплаћени.

--------------------------

Минуси нису заборављени

Три велике банке (са изузетком Београдске) потражују од грађана по основу минуса на текућем рачунима око 314 милиона динара. Дуговања до 10.000 динара по партији су отписивана због нерационалног вођења судских поступака, док се дугови већи од тог износа наплаћују путем позива и опомена, и пред судом. Тако су почетком стечаја Инвестбанке минуси на текућем рачуну грађана, на 32.000 партија, износили око 166 милиона динара да би се до половине ове године наплатило око 25 милиона динара за 11.000 партија.