Страдалник из Гвантанама

Мурат Куранц је је вероватно најпознатије име из "тропског гулага", злогласног логора Гвантанамо, из којег је пре неки дан пуштен после готово пет година робије и потпуне изолације. Његово име спомињано је често, и разним поводима, посебно у немачким медијима.

"Талибан из Бремена" постао је, стицајем прилика, предмет и могућа жртва високе политике три земље од којих је свака желела да га држи што даље од себе: Сједињених Америчких Држава, у чије заробљеништво је допао после "црног септембра" 2001, Турске чији је формално држављанин и Немачке у којој је рођен и одрастао.

У бројним непознаницама које прате овај случај, једно је сигурно: Мурат Курнац је могао да напусти Гвантанамо још 2002, али га ни Турска ни Немачка у том часу нису хтеле!

Његова одисеја почела је у октобру 2001, када се у "погрешно време" нашао на "погрешном месту", а окончана је, бар се тако чини (тек треба да се, у парламенту и правосуђу, баци мало више светлости у таму која прати овај случај), крајем августа 2006. кад су га немачке власти преузеле од Американаца у америчкој војној бази Рамштајн, на немачком тлу.

Овамо је допремљен, како тврди његов адвокат Бернард Доке, на поду војног транспортног авиона, с ланцима на рукама и ногама и повезом преко очију, одакле је, исте вечери, у пратњи адвоката и породице, наставио пут у "завичајни" Бремен.

У једном часу је, током вожње, замолио да се зауставе на једној успутној бензинској пумпи, изашао из аутомобила и дуго, упадљиво дуго, гледао у небо: минулих година живео је у кавезу у којем се неонско светло никад није гасило и готово заборавио како изгледају ноћ и дан...

Заинтересован за бродове

Фамилија Мурата Курнаца живи четрдесет година у Немачкој, али је задржала турско држављанство. Отац је радио у фабрици аутомобила, мајка је, за разлику од многих њених земљакиња, желела да буде "модерна жена". Одевала се као Немице и фарбала косу у плаво. Мурат је учио занат, интересовали су га бродови.

Био је, наводно, веома религиозан и тог несрећног 3. октобра 2001. године одлетео је, тада седамнаестогодишњак, са франкфуртског аеродрома у Карачи. У Пакистану је, у некој од тамошњих џамија, намеравао да се упозна са "правом вером".

Није му се дало. Покупили су га из аутобуса, заједно са групом авганистанских талибана и, после краћег задржавања у једном америчком логору у Авганистану, отпремили у Гвантанамо, где је, све

до пре неки дан, чамио годинама, без оптужнице и судског процеса.

"Талибан из Бремена"

Његов робијашки стаж је могао да буде знатно краћи да су 2002. Немци прихватили америчку понуду да им га изруче. Власти у Берлину су, међутим, очигледно желеле да се отарасе "опасног човека" и, индиректно, било какве везе са атентатима у Њујорку и Вашингтону, под изговором да је Мурат – турски држављанин. Турци су били још мање заинтересовани за његову судбину.

Власти у Бремену, где је робијаш из Гвантанама рођен и одрастао, намеравале су да спрече његов евентуални повратак, тако што би његову дозволу боравка на неограничено време поништили уз образложење да се није вратио у земљу после пола године. Суд је, међутим, рекао да то не може.

У Гвантанамо су, уз америчку сагласност, послати чак немачки агенти који су желели да од "талибана из Бремена", и из прве руке, сазнају нешто више о евентуалној активности Ал каиде у сопственој земљи. Из разговора са њим су, наводно, закључили да је реч о "наивном и безазленом момку", иако га командант Гвантанама у изјави једном немачком листу и даље означава као "непријатељског борца" и грешника.

Адвокат Мурата Куранца те детаље сада користи као аргументе за жестоке нападе које, готово на равне части, упућује америчким и немачким властима: првима што су његовог клијента мучили и злостављали "као животињу", а овима у сопственој земљи да су у томе саучествовали, тиме што што нису прстом мрднули.

А да је било могуће нешто учинити и у Шредерово време, адвокат упућује на чињеницу да је Шредеров наследник Ангела Меркел "случај Курнац" потргла два пута у разговору са председником Џорџом Бушом, у јануару, током њеног боравка у Вашингтону, и у јулу, приликом посете америчког председника канцеларкином завичају.

У нападима на бившу власт адвокат, истина, неспомиње две важне чињенице које су радикално промениле ситуацију: амерички савезни суд је прошле године закључио да се Курнац без основа држи у Гвантанаму (на то је уложена жалба) и да је, у међувремену, Гвантанамо постао политички баласт за администрацију у Вашингтону.